in

U izveštaju Fridom hausa Srbija najviše nazadovala na Balkanu, autokrate u ofanzivi

Slatka-Tajna.Eu

Srbija je balkanska država koja je u najvećoj meri nazadovala u oblasti sprovođenja demokratskih reformi, ukazuju podaci objavljeni u izveštaju nevladine organizacije Fridom haus (Freedom House) pod nazivom “Zemlje u tranziciji – Od slabljenja demokratije do autoritarne agresije”, prenosi Glas Amerike (Voice of America, VOA).

Na osnovu navoda iz izveštaja, treću godinu zaredom Srbija ne spada u kategoriju demokratskih država – već među hibridne režime u kojima je, kako navodi Fridom haus, vlast zasnovana na autoritarizmu kao posledici nepotpune demokratske promene.

Takva vlast, kako je ranije definisala vašingtonska nevladina organizacija, istovremeno može da sprovodi političku represiju i raspisuje izbore.

Činjenice o Srbiji

Izveštaj “Zemlje u tranziciji” zasnovan je na proceni stanja u ukupno sedam oblasti: demokratska vladavina na nacionalnom nivou, izborni proces, nezavisnost medija, civilno društvo, demokratska vladavina na lokalnom nivou, korupcija, pravosudni okvir i nezavisnost.

Prema zaključcima izveštaja Srbija je nazadovala u oblastima civilnog društva, nezavisnih medija i korupcije.

Fridom haus je u dokumentu, između ostalog, analizirao način na koji je potpisan sporazum o izbornim uslovima uoči glasanja koje je u Srbiji održano 3. aprila.

“Funkcioneri u hibridnim režimima oslanjaju se na taktiku zavadi pa vladaj da bi oslabili podršku građana opoziciji. Uzmite u obzir Srbiju: pošto nije uspela da postigne dogovor sa opozicionim strankama u vezi sa uslovima za aprilske izbore, vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) nagovorila je neke od opozicionih grupa da potpišu sličan sporazum, čime ih je praktično ‘vazalizovala’ “, navodi se u tekstu.

Takođe, pominje se i pojava ad hok političkih i građanskih opcija čija je svrha, kako smatra Fridom haus, bila slabljenje protivnika naprednjaka.

“U međuvremenu, SNS je podržala zelenu političku opciju kako bi smanjila podršku jačajućem ekološkom pokretu u zemlji. Konačno, mediji koji pružaju podršku SNS-u urušavali su jedinstvo unutar opozicionog saveza Ujedinjeni za pobedu Srbije, podstičući neslogu unutar bloka svakom objavljenom vesti. Ta taktika je glasove za druge partije pretvorila u izgubljene”, navedeno je između ostalog u izveštaju.

Ukupan učinak Srbije smanjen je sa 3,89 na 3,79, što procentualno znači nazadovanje sa 48 na 46 odsto.

Šta je sa Crnom Gorom i BiH?

Ukupan učinak Crne Gore nepromenjen je u odnosu na prethodni izveštaj Fridom hausa. Ta država ostvarila je napredak u oblasti demokratske vladavine na nacionalnom nivou, ali je nazadovala kada je reč o nezavisnosti pravosuđa i pravosudnom okviru.

Uz Srbiju, najdrastičnije nazadovanje ostvarila je Bosna i Hercegovina i to u oblastima demokratske vladavine na nacionalnom nivou i civilnog društva.

Napredak Kosova

Država Zapadnog Balkana, koja je u 2021. ostvarila najveći napredak, je Kosovo – u sferi demokratske vladavine na nacionalnom nivou i pravosuđu. Nije zabeležila nazadovanje ni u jednoj oblasti koje kao kriterijume u izveštaju uzima Fridom haus.

Prema istraživanju Fridom hausa – većina od sedam zapadnobalkanskih zemalja (Albanija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Kosovo, Crna Gora, Severna Makedonija, Srbija) i dalje se nalaze u kategoriji hibridnih režima ili vlada u tranziciji, osim Hrvatske, koja je označena kao polukonsolidovana demokratija.

U delu izveštaja u kom se pominje Zapadni Balkan vidi se da su četiri zemlje, Albanija, Hrvatska, Crna Gora i Severna Makedonija, u ukupnom skoru stagnirale – uprkos tome što su Hrvatska i Crna Gora u pojedinim oblastima istraživanja napredovale ili nazadovale.

U Albaniji i Severnoj Makedoniji nikakvih promena

Kada je reč o Albaniji i Severnoj Makedoniji – u njihovom učinku nije bilo nikakvih promena.

Ukupni poredak zapadnobalkanskih država je sledeći: Hrvatska, Crna Gora, Severna Makedonija, Srbija, Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo.

Klikni na "like" i pridruži nam se na Facebooku







U odnosu na prošlogodišnji izveštaj Fridom hausa Srbiju su, prema kriterijumima te nevladine organizacije, po učinku pretekle Crna Gora i Severna Makedonija.

Autokrate prelaze u ofanzivu

U širem značenju, izveštaj Fridom hausa ukazuje da u kontekstu rata u Ukrajini, autokrate prelaze u ofanzivu i osnažuju u području koje se smatralo, kako je precizirano, svetionikom nade za demokratski napredak, prenosi VOA.

Ukazano je i da je Vladimir Putin Rusiju sve više pozicionirao kao zaštitnika autokratskih istomišljenika u Evropi i Evroaziji.

Najjasniji pokazatelji su, kako je navedeno u izveštaju Fridom hausa, podrška beloruskom diktatoru Aleksandru Lukašenku nakon predsedničkih izbora 2020. godine – koje je deo tamošnje i međunarodne javnosti označio neregularnim. Tu se ubraja ruska pomoć predsedniku Kazahstana Kasimu Žomartu Tokajevu tokom nemira koji su bili posledica građanskog nezadovoljstva tamošnjim vlastima i ekonomske nejednakosti.

“Od 24. februara Moskva vodi brutalni osvajački rat u susednoj Ukrajini. Ukoliko bi njen pokušaj bio uspešan – to bi bilo prvi put da je autoritarna sila nasilno zbacila slobodno izabranu vladu druge države – u periodu od kraja Hladnog rata”, piše Fridom haus.

Najvažniji zaključci Izveštaja

  • Demokratija u području od centralne Evrope do centralne Azije slabi tokom poslednjih 18 godina. Rat Vladimira Putina, označen kao drski pokušaj zbacivanja slobodno izabrane vlade druge države, mogao bi ubrzati antidemokratske trendove širom Evrope i Evroazije.
  • Preovlađajući tip vladavine u 29 zemalja obuhvaćenih izveštajem je hibridni režim u kom, naizgled demokratske institucije, primenjuju nedemokratske prakse. Primer: zemlji koja održava redovne izbore može da manjka kontrole nad pobednicima glasanja, koncepta vladavine prava ili, pak, da nije u stanju da zaštiti prava i slobode svih građana. Jermenija se pridružila toj kategoriji država, čime se broj hibridnih režima, sa četiri iz 2004. povećao na 11.
  • Svega šest od 29 država ostalo je u kategoriji konsolidovanih demokratija, što je manje u odnosu na osam iz 2004. Reč je o Češkoj, Estoniji, Letoniji, Litvaniji, Slovačkoj i Sloveniji. Čak i u tim državama koje su članice NATO-a i Evropske unije – efekti neliberalizma i korupcije u 2021. godini doprineli su pogoršanju učinka.
  • Slovenija je država u kojoj je zabeleženo najdrastičnije nazadovanje u poslednjih godinu dana. Vlada premijera Janeza Janše ugrozila je slobodu medija, podrila poverenje javnosti u pravosuđe i umanjila ulogu parlamenta.
  • U kategorizaciji država više ne postoje polukonsolidovani autoritarni režimi. Jermenija, Kosovo i Moldavija svrstane su među hibridne države, dok su Azerbejdžan, Kirgistan, Rusija i Tadžikistan u izveštaju za 2022.postali konsolidovani autoritarni režimi – pridruživši se Belorusiji, Kazahstanu, Turkmenistanu i Uzbekistanu na samom začelju.

U tekstu je precizirano da su uslovi počeli da se pogoršavaju i u drugim autokratijama.

“Uz Rusiju, Belorusiju i Kazahstan – najlošiji učinak ostvarili su Azerbejdžan, Kirgistan, Tadžikistan, Turkmenistan i Uzbekistan, čiji su vladari srušili stubove otvorenog društva, uključujući nezavisne medije i organizacije civilnog društva”, navodi vašingtonska nevladina organizacija.

Majkl Abramovic, predsednik Fridom hausa, poručio je da je liberalni međunarodni poredak snažan onoliko koliko su jake demokratije koje ga brane.

“Put ka oživljavanju autoritarnosti popločan je političkim samozadovoljstvom demokratija. Uprkos tome što je izvanredno jedinstvo koje su, kao odgovor na Putinov osvajački rat, iskazale demokratije – aktuelni trenutak potrebno je iskoristiti kako bismo se suprotstavili snaženju autoritarizma ne samo u Evropi i Evroaziji, već i širom sveta. Potrebno je da pobornici slobode, od vlada do građana, iskoriste sva dostupna pravna, ekonomska i diplomatska sredstva da odbiju autoritarnu agresiju i postave temelje za sigurniji, slobodniji, pravedniji i napredniji svet”, poručio je Abramovic.

Majk Smelcer, direktor projekta “Zemlje u tranziciji”, istakao je da je sve primetniji porast autoritarnih tendencija političkih lidera.

“Tokom prethodnih 20 godina države koje su se nekada borile za demokratske ideale sve više potpadaju pod vlast autoritarnih moćnika, namamljene obećanjem brzih rešenja za složene, sistemske izazove”, ukazao je Smelcer.

Ohrabruje me solidarnost koju su mnoge demokratije pokazale sa Ukrajinom, ali biće potrebni trajni i ujedinjeni napori da se zaustavi šira autoritarna plima.

“Kada moćnici preuzmu vlast, pokušavaju da je zadrže po svaku cenu, čak idu toliko daleko da iskorene demokratiju u susednim državama. Ohrabruje me solidarnost koju su mnoge demokratije pokazale sa Ukrajinom, ali biće potrebni trajni, odlučni i ujedinjeni napori da se zaustavi šira autoritarna plima i pomogne zemljama koje su obećavale da se vrate na put demokratije. Nadam se da će tragični rat inicirati da se zagovornici demokratije podstaknu na delovanje”, zaključio je Smelcer.

Kako navodi Fridom haus, u 2021. godini, prvi put u XXI veku preovlađujuća vrsta vladavine u tom području je hibridni režim koji kombinuje elemente i autokratije.

Utvrđeno je da su u periodu od 2004, dakle tokom poslednjih osamnaest godina, tri autoritarne države napravile, kako je naznačeno, demokratski iskorak i prešle u kategoriju hibridnih režima: Moldavija, Kosovo i Jermenija.

Međutim, u istom periodu, četiri demokratske države skliznule su u, kako navodi Fridom haus, sivu zonu hibridne vladavine: Mađarska, Crna Gora, Severna Makedonija i Srbija.

Izveštaj “Zemlje u tranziciji” Fridom hausa je godišnji pregled o demokratskim reformama koje je sprovelo 29, nekada komunističkih država Centralne i Istočne Evrope. Ta nevladina organizacija sastavlja ga i objavljuje od 1995, podseća VOA.

Comments

Komentariši

Loading…

0

What do you think?

TUGA U DOMU: Preminuo otac Ace Pejovića

SVE JE IZGLEDALO KAO PAPARACO SKUP: Petar Grašo je na vlastitoj svadbi bio di džej