in

Mogu li Orban i Janša spasiti Dodika?

Slatka-Tajna.Eu

U najnovijem Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o tome koliki je uticaj evropske nacionalističke desnice na Zapadnom Balkanu. Sagovornici su bili Jelica Minić, predsednica Evropskog pokreta u Srbiji, i Nikola Burazer, izvršni urednik portala Euroepan Western Balkans.

Bilo je reči o tome da li nacionalistička desnica namerava da formira alternativnu Evropsku uniju, zašto se mađarski premijer Viktor Orban zalaže da Srbija što pre uđe u Evropsku uniju, da li traži saveznika da ojača desničarski blok, kako je Oliver Varhelji, komesar za proširenje Evropske unije i Orbanov bliski saradnik, uspeo da u Evropskoj komisiji progura povoljan izveštaj o Srbiji, da li stranke nacionalističke desnice podržavaju prekrajanje granica na Balkanu i da li famozni Janšin “non paper”, koji se zalaže za etničke granice, potiče iz tih krugova.

Razgovaralo se i o tome mogu li se Dodikovi potezi, koji vode ka osamostaljenju Republike Srpske, smatrati početkom realizovanja Janšinog “non papera”, kako je premijer Mađarske Viktor Orban, ignorišući glavni grad Bosne Hercegovine, stigao u Republiku Srpsku da bi dao podršku Miloradu Dodiku, zašto je Dodik putovao u Ljubljanu na susret sa slovenačkim premijerom Janšom, šta je Željka Cvijanović, predsednica Republike Srpske, tražila u Poljskoj, kao i o tome mogu li Mađarska, Slovenija i Poljska da onemoguće eventualnu akciju Brisela protiv Dodika.

Omer Karabeg: Da li se danas može govoriti o alternativnoj Evropskoj uniji koja okuplja evropsku nacionalističku desnicu? Nedavno je objavljen manifest “Unije evropskih patriota“ koji su potpisali predstavnici Mađarske, Poljske i lideri stanaka ekstremne desnice iz Francuske, Italije i Španije.

Jelica Minić: To sigurno nije beznačajan ogranak političke scene u Evropi, mada se ne bi moglo reći da je to dominantna snaga. Poslednjih godina imamo urušavanje demokratije u svetu. Upravo sam gledala neke pokazatelje koji ukazuju da je nakon 2015. veći broj zemalja u kojima nazaduje demokratija nego onih gde je vidljiv napredak. To nije bio slučaj krajem prošlog i početkom ovog veka kada je vladao veliki optimizam u pogledu demokratizacije, posebno u novim članicama Evropske unije.

Nikola Burazer: Mislim da je još uvek rano govoriti o tome da postoji nekakva alternativna Evropska unija, ali svakako postoji struja u evropskoj politici koja jača i koju čine s jedne strane vladajuće, a s druge jake opozicione stranke u državama Evropske unije. Svakako da te političke snage predstavljaju alternativu onome što je dominantna liberalna struja u Evropskoj uniji.

Ali te snage su još uvek isuviše slabe da bismo mogli govorili o mogućnosti da postanu dominantne u evropskoj politici.

Taj model postoji i biće izazov u godinama koje slede, ali još uvek smo daleko od toga da predstavlja ozbiljnu pretnju u neposrednoj budućnosti. Međutim, te stranke i pokreti nisu jedinstveni. To je heterogena grupa političkih partija i pokreta koje se ne slažu oko velikog broja pitanja. A jedno od pitanja gde se gotovo uopšte ne slažu je proširenje Evropske unije što podrazumeva i njihov različit odnos prema državama Zapadnog Balkana.

Parlamentarne autokratije

Omer Karabeg: Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ima vrlo bliske odnose sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom. Orban se zalaže da jedino Srbija sa Zapadnog Balkana što pre uđe u Evropsku uniju, a njegov bliski saradnik Oliver Varhelji, komesar za proširenje Evropske unije, uspeo je da u Evropskoj komisiji progura vrlo povoljan izveštaj o napredku Srbije na putu u Evropsku uniju. Zašto je Orban toliko zainteresovan za Srbiju?

Jelica Minić: Mađarska ima ambiciju da igra važnu ulogu u svom okruženju, posebno na Zapadnom Balkanu. Razlozi su i politički, i ekonomski, a time ona povećava i svoj značaj na evropskoj sceni. Ne treba zaboraviti da Mađarska ima veliku nacionalnu manjinu u Srbiji, preko 250.000 Mađara živi u Srbiji. To su sve vrlo jaki razlozi, ali i uzajamno privlačenje po političkoj srodnosti, jer se radi o autoritarnim modelima vlasti u obe zemlje.

Mađarska nije jedina zemlja Evropske uniji koja se veoma naglašeno zauzima za region: Jelica Minić

To su parlamentarne autokratije – da ih tako nazovemo. Mađarska nije jedina zemlja Evropske uniji koja se veoma naglašeno zauzima za region. Tu su i Slovenci koji su proširenje stavili kao jedan od prioriteta svog predsedavanja Evropskom unijom. To je sada već jedna koalicija: Mađarska – Slovenija – Srbija.

U principu ne može se kazati ništa protiv toga da zemlje Zapadnog Balkana, pa i Srbija, dobijaju podršku za proširenje, ali način na koji to radi Mađarska, a sve više i Slovenija, zapravo pojačava odbojnost onih zemalja u Evropskoj uniji koje se protive proširenju.

Nikola Burazer: Mislim da je ulazak Srbije u Evropsku uniju još uvek daleko i nikakva Orbanova podrška neće moći da promeni tu činjenicu. Mađarska ima više ozbiljnih razloga zbog kojih održava dobre odnose sa Srbijom i sa njenim vlastima.

U pitanju su ekonomski interesi, zatim vrlo brojna mađarska manjina u Srbiji, ali i mogućnost da Mađarska jača svoj uticaj u regionu Zapadnog Balkana i da, kao neka vrsta advokata država Zapadnog Balkana, poveća svoju relevantnost u Evropskoj uniji kad je reč o politici proširenja.

Zanimljivo je da je Oliver Varhelji, bliski Orbanov saradnik, dobio mesto komesara za proširenje Evropske unije iako je vrlo dobro poznato da Mađarska ima vrlo ozbiljne probleme sa vladavinom prava, a Brisel insistira upravo na vladavini prava kad je reč o prijemu novih članova. Viktoru Orbanu su potrebni saveznici, gde god može da ih nađe bilo u Evropskoj uniji, bilo u državama regiona koje su u predvorju Unije.

Omer Karabeg: Kažete da Orban želi da bude neka vrsta advokata zemalja Zapadnog Balkana, ali plaćenom oglasu, koji je Orban letos objavio u mnogim evropskim listovima i u kome iznosi svoje viđenje Evropske unije, on se zalaže samo za prijem Srbije. Ostale zemlje Zapadnog Balkana uopšte ne pominje.

Nikola Burazer: Srbija je najbliži Orbanov partner. On nema tako bliske odnose sa vladama drugih država Zapadnog Balkana. Ali, ponavljam, njegovo zalaganje za Srbiju neće dovesti do ubrzanja evropskog puta Srbije, a još manje do njenog ulaska u Evropsku uniju u skorije vreme.

Jekica Minić: Dodala bih nešto na temu zašto samo Srbija. Bilo je simptomatično da je na nedavnom Bledskom strateškom forumu predsednik Srbije bio izdvojen i da je učestvovao na panelu gde su bili šefovi zemalja Evropske unije, ali nije učestvovao na drugom panelu koji je bio posvećen proširenju gde su bili svi ostali iz regiona.

Prekrajanje granica

Omer Karabeg: Da li lideri evropske nacionalističke desnice podržavaju prekrajanje granica na Zapadnom Balkanu po etničkim linijama? Ima li indicija da je takozvani Janšin “non paper“ lansiran iz krugova nacionalističke desnice?

Jelica Minić: Postoje sumnje. Upravo na osnovu susreta, koje je ovih dana imao gospodin Dodik sa Orbanom i Janšom, neki izvlače zaključak da su se oglasili tvorci tog papira i oni koji su ga popularisali. Proizvodnja tog papira se manje-više locira na toj liniji. Ali bojim se da su se pojavljivali i drugi simpatizeri takvog rešenja koji ne pripadaju evropskoj desnici.

Setimo se nekih izjava gospođe Federike Mogherini, bivše Visoke predstavnice Evropske unije za spoljnu politiku, nekih poruka koje su dolazile iz Sjedinjenih Američkih država, dok je Trump bio na vlasti, kao i britanskog analitičara Thimoty Lessa koji je pre nekoliko godina izašao sa predlozima o prekrajanu granica. To je, rekla bih, razmišljanje u pozadini koje s vremena na vreme proizvodi svojevrsne akcije kao što je bio nedavni “non paper“ koji je nakon njegovog objavljivanja bio porican, pa nije bilo jasno da li je stigao u Brisel ili nije.

Očigledno je da takve ideje nisu strane ni onima koji ne pripadaju ekstremnoj desnici u Evropi, niti onima preko okeana. Tako da je vrlo teško sve te tokove povezati u neku logičnu celinu.

Ali je činjenica da svi susedi Zapadnog Balkana imaju posebni interes da Zapadni Balkan što pre uđe u Evropsku uniju. I to bez izuzetka, čak i kad prave nevolje kao što ih Bugarska sada pravi Makedoniji i kao što je svojevremeno Hrvatska postavljala kočnice za Srbiju, jer nemiri, rat, izbeglice, kriminal, šverc – sve to uvlači kompletno okruženje.

Na mestu na kome se nalazi Zapadni Balkan ništa se ne može zatvoriti. Mi nismo ostrvo, geografski mi smo integralni deo prostora koji zauzima Evropska unija. Ali nismo u njoj.

Nikola Burazer: Kad je reč o “non paperu”, ne bih spekulisao odakle je on došao i ko je imao interes da se objavi. Tačno je da u Evropskoj uniji postoje struje koje se zalažu za prekrajanje granica u regionu. Ali ne bih rekao da to isključivo važi za nacionalističke snage, odnosno za takozvanu iliberalnu Evropsku uniju.

Kao što sam već rekao, političke snage, koje pripadaju toj porodici partija i pokreta, nisu uopšte jedinstvene kad je u pitanju odnos prema Zapadnom Balkanu i prema proširenju, pa samim tim i prema ideji o promeni granica.

Dodik i Janšin ‘non paper’

Omer Karabeg: Nedavno je Milorad Dodik krenuo u osamostaljenje Republike Srpske – i to vrlo ozbiljno, najozbiljnije do sada. Može li se to na neki način smatrati početkom realizovanja Janšinog “non papera“?

Klikni na "like" i pridruži nam se na Facebooku







Nikola Burazer: Milorad Dodik već godinama, da ne kažem decenijama, ide korak po korak u tom pravcu, ali mislim da njegova najnovija pretnja nije realna. Ona, istina, destabilizuju Bosnu i Hercegovinu i izaziva još dublju krizu, ali Dodikovi potezi neće dovesti do raspada Bosne i Hercegovine.

To nije moguće imajući u vidu međunarodne okolnosti i protivljenje ključnih međunarodnih aktera. Mislim da ni sama Srbija nije naklonjena toj ideji s obzirom da je zvanični Beograd u neku ruku viđen kao faktor stabilnosti u regionu i da za to dobija odgovarajuću podršku iz nekih ključnih prestonica Evropske unije.

Jelica Minić: Gospodin Dodik ima plan, ali on stalno pravi korak napred, pa korak nazad. Videćemo šta će doneti svi ti razgovori koje je imao sa Orbanom i Janšom, ali i sa Erdoganom i Escobarom. Iz onoga što je objavljivano u medijima ne možemo da složimo kompletnu sliku o tome kakve je poruke Dodik dobio i kako će svoje ponašanje tome prilagođavati, svakako uz konsultacije sa predsednikom Vučićem.

Orban u Republici Srpskoj

Omer Karabeg: Zanimljivo je da je ovih dana usred krize u Bosni i Hercegovini Viktor Orban sa celom svitom došao u posetu Republici Srpskoj da bi se sastao sa Miloradom Dodikom i dao mu podršku. On je to okarakterisao kao prijateljsku i nezvaničnu posetu da bi mogao da ignoriše Sarajevo jer nije normalno da lider jedne zemlje ide u posetu drugoj, a da ne ode u glavni grad te zemlje.

Nikola Burazer: Mislim da je to deo paketa dobrih odnosa između Beograda i Budimpešte gde su ne samo Srbija nego i Srbi u regionu viđeni kao partner Viktora Orbana. To pomaže Dodiku u legitimizaciji njegove politike s obzirom da lider jedne države, članice Evropske unije, dolazi njemu u posetu u trenutku kada on povlači poteze u pravcu osamostaljenja Republike Srpske.

Ne vidim, međutim, da će to imati značajnije posledice osim što može doneti određene poene Dodiku. a Orbana legitimisati kao prijatelja Srba u regionu gde god oni živeli. To je svakako čudan postupak lidera države, članice Evropske unije, ali to dosta govori o tome koliko su Mađarskoj veze sa Beogradom u ovom trenutku važan prioritet.

Jelica Minić: Mislim da je to bila vrlo manifestaciona poseta i sigurno nije dobro odjeknula u Sarajevu. Ako bismo pratili rađanje “non papera” i njegovu dalju sudbinu, to bi se dosta poklapalo sa njegovom putanjom. Međutim, ja bih skrenula pažnju još na nešto. Pomenuli smo da je ovogodišnji izveštaj o napretku Srbije na putu u Evropsku uniju bio mnogo povoljniji nego što pokazuje realna situacija.

U uticajnom evropskom magazinu “Politiko” objavljena je veoma oštra kritiku gospodina Varheljija i načina kako on vodi instituciju kojoj je na čelu, a 12 poslanika Evropskog parlamenta izrazilo je sumnju da Varhelji u svojim izveštajima ignoriše pitanje vladavine prava.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Leyen potpuno se oglušila o te kritike. Znači da postoje neki dogovori koji su mnogo širi. Kad je Varhelji izabran na mesto komesara za proširenje, znalo se da on dolazi iz kruga ljudi bliskih premijeru Orbanu, pa se moglo naslutiti u kome pravcu će on delovati.

Tako da se bojim da priča kojom se bavimo u ovom razgovoru, nažalost, nije vezana samo za evropsku ekstremnu desnicu. U pitanju je i malo šira mreža u okviru Evropske unije. To treba ozbiljno uzeti u svim analizama.

Dodik u Sloveniji

Omer Karabeg: Nakon susreta sa Orbanom Dodik se sastao sa još jednim predstavnikom nacionalisticke desnice, premijerom Slovenije Janezom Janšom, čija zemlja trenutno predsedava Evropskom unijom. Pre toga je Željka Cvijanović. predsednica Republike Srpske, bila u dvodnevnoj poseti Poljskoj. Očigledno je da rukovodstvo Republike Srpske traži podršku evropske nacionalističke desnice. Da li je dobija?

Nikola Burazer: Svakako da Milorad Dodik i Vlada Republike Srpske pokušavaju da pronađu saveznike i u Evropskoj uniji i gde god je to moguće. Ne vidim, međutim, jasan pokazatelj da sve države, o kojima govorimo, podržavaju Dodika i secesiju Republike Srpske. Ali može se govoriti o tome da u Evropskoj uniji postoji jaka struja koja je otvorena prema saradnji sa onim akterima na Zapadnom Balkanu koje veći broj članica Evropske unije smatra problematičnim.

Stvara se utisak da Evropska unija nije jedinstvena oko opstanka Bosne i Hercegovine – što mislim da ne stoji: Nikola Burazer

Jelica Minić: Teško je reći gde oni na svojim nacionalnim agendama smeštaju gospodina Dodika. Da budem iskrena, ne verujem da gospodin Dodik bilo gde nailazi na simpatije. Ni simpatije, ni neku veliku podršku. Izuzev u Beogradu, naravno. Jer, sva podrška koja je njemu usmerena, u stvari je indirektna podrška Beogradu. I ja mislim da je sve ono što se dešava sa gospodinom Dodikom vezano za Beograd.

Nikola Burazer: To je u velikoj meri tačno. Beograd ima jako dobre odnose sa Budimpeštom i solidne odnose sa Ljubljanom, pa i sa Varšavom. Tako da se odnos tih zemalja prema Dodiku može posmatrati i kao njihov odnos sa Beogradom.

Ali ne mislim da je to što primaju Dodika i njegove saradnike ili što odlaze u posetu Republici Srpskoj dokaz da te države podržavaju pokušaje secesije.

Nema osnova da tvrdimo da ne podržavaju celovitost Bosne i Hercegovine. Ali svojim odnosom prema Dodiku oni jačaju njegovu poziciju.

Dodik traži saveznike gde god je to moguće – bilo u Beogradu, bilo u Rusiji, bilo u državama Evropske unije što mu na određeni način pruža legitimitet i osnažuje njegovu poziciju. Stvara se utisak da Evropska unija nije jedinstvena oko opstanka Bosne i Hercegovine – što mislim da ne stoji. Ali samo postojanje takvog utiska otvara prostor za nestabilnost.

Razjedinjena EU

Omer Karabeg: Evropska unija nema baš jasan stav prema onome što radi Dodik. Međutim, ako bi se Brisel odlučio na neku jaču akciju, recimo na neke sankcije, može li evropska nacionalistička desnica da to onemogući? Da li Mađarska, Poljska i Slovenija mogu da to onemoguće svojim vetom?

Jelica Minić: Mislim da Mađarska i Poljska imaju i previše svojih problema sa Evropskom unijom da bi onemogućavale konsenzus o tome. Ne verujem da bi te zemlje rizikovale jer prvo moraju da reše sopstvene probleme sa Evropskom unijom.

Nikola Burazer: Te države same ne mogu previše da utiču na zvaničnu politiku Evropske unije. Naravno da je za veći broj važnijih odluka potreban konsenzus, ali za eventualne sankcije prema Dodiku mnogo je važniji stav ključnih država Evropske unije. Ne samo kad je u pitanju Dodik nego i kad je reč je o proširenju i o svakoj državi na Zapadnom Balkanu.

Vidimo da u tom pogledu postoji niz različitih stavova. Postoje države koje se protive proširenju i koriste svaku priliku da to pokažu, a postoje i države koje su tolerantne prema negativnim pojavama u nekim državama Zapadnog Balkana pravdajući to stavom da je stabilnost važnija od demokratije, tako da mislim da su Mađarska i Poljska najmanji problem.

Svakako da one mogu biti faktor koji će sprečiti jedinstveni stav Evropske unije prema Miloradu Dodiku, ali Evropska unija je do te mere razjedinjena oko odnosa prema Zapadnom Balkanu da takozvani iliberalni režimi ne mogu tu mnogo da pokvare.

Comments

Komentariši

Loading…

0

What do you think?

Susjedi o porazu BiH: Nacionalna tragedija…

OSVOJILA GA PJESMOM! Ana Bekuta se prisjetila prvog susreta sa Mrkom!