in

Svi uspesi i neuspesi ’Malog Šengena’

Slatka-Tajna.Eu

Godišnjica uspostavljanja regionalne inicijative „Malog Šengen“, koja je u međuvremenu preimenovana u „Otvoreni Balkan“, obeležava se bez prisustva trojice njenih najvećih zagovarača – predsednika Srbije Aleksandra Vučića, te premijera Albanije i Severne Makedonije, Edija Rame i Zorana Zaeva.

Iako je prvobitno bilo najavljeno da će 29. septembra učestvovati na liderskom panelu u okviru foruma „Zapadni Balkan, jedan region, jedno tržište – korak prema zajedničkom tržištu EU“ u Novom Sadu, trojica lidera su bez obrazloženja otkazala prisustvo.

Ovaj događaj održava se na godišnjicu uspostavljanja inicijative “Mali Šengen” o ekonomskoj saradnji na Balkanu, čiji prvi sastanak je održan oktobra 2019. u Novom Sadu, i koja je krajem jula 2021. dobila novo ime – “Otvoreni Balkan” (eng. Open Balkan).

Ideja o slobodnom protoku ljudi, robe i kapitala do sada je bila praćena pohvalama iz međunarodne zajednice, ali i kritikama kako iz redova opozicije u Srbiji, Albaniji i Severnoj Makedoniji, tako i iz zemalja u okruženju.

Vučić, Rama i Zaev su na sastanku u Skoplju 29. jula postigli dogovor prema kojem bi od 1. januara 2023. trebalo da budu ukinute granične kontrole između Srbije, Severne Makedonije i Albanije.

Uspesi ‘Malog Šengena’

Inicijatorima “Malog Šengena” je uzor Šengenska zona, područje koje obuhvata 26 evropskih zemalja koje su zvanično ukinule sve pasoške i sve druge vrste granične kontrole na svojim zajedničkim granicama.

Vučić, Rama i Zaev su na sastanku u Skoplju 29. jula postigli dogovor prema kojem bi od 1. januara 2023. trebalo da budu ukinute granične kontrole između Srbije, Severne Makedonije i Albanije.

„Ako prevaziđemo slabosti administracije, 1. januara 2023. godine neće biti granica između naših zemalja. Od Beograda do Tirane niko vas neće zaustavljati“, rekao je Vučić nakon sastanka u Skoplju.

Od prvog predstavljanja ove ideje pre dve godine do danas uvedeno je slobodno kretanje građana sa ličnom kartom između Srbije, Severne Makedonije i Albanije. Takođe, potpisan je i sporazum o saradnji u prevenciji i otklanjanju posledica elementarnih nepogoda.

Šef delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici Sem Fabrizi (na fotografiji) izjavio je novembra 2020. da će EU maksimalnom podrškom pomoći u sprovođenju potpisanih sporazuma.

Trojica lidera su krajem jula u glavnom gradu Severne Makedonije potpisali i sporazume o saradnji na olakšanju uvoza, izvoza i kretanja robe na Zapadnom Balkanu, kao i Memorandum o razumevanju i saradnji u vezi sa slobodnim pristupom tržištu rada.

Predviđeno je postupno stvaranje zajedničkog tržišta za 12 miliona ljudi, koliko ove tri zemlje imaju stanovnika zajedno, odnosno stvaranje „jedinstvene ekonomske zone“.

Na sastanku u julu, predsednik Vlade Severne Makedonije Zoran Zaev najavio je da će tri zemlje saradnju proširiti “i na mnoga druga polja od zajedničkog interesa”.

“Samostalno pokazujemo političko liderstvo i brigu o unapređenju saradnje, za koju ovog puta imamo i konkretan akcioni program. Ubeđen sam da će to biti prepoznato od strane Brisela i Vašingtona”, dodao je Zaev.

Predsednik Srbije je na predstavljanju inicijative u oktobru 2019. godine izjavio da “balkanski narodi moraju da uzmu sudbinu u svoje ruke”.

“Ako se sklonimo, ništa nećemo da uradimo. Nadam se da u Evropi to nikome neće smetati”, poručio je Vučić.

Čini se da Brisel nema ništa protiv ovakvog načina regionalnog povezivanja. Šef delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici izjavio je novembra 2020. da će EU maksimalnom podrškom pomoći u sprovođenju potpisanih sporazuma.

”Mislim da će stvaranje i zaokruživanje unutrašnjeg tržišta pomoći regionu da se priključi EU…ne bih rekao da EU nije spremna da to prihvati, to je deo ekonomskog procesa i ekonomske reforme’, rekao je Fabrici gostujući na Radio-televiziji Srbije (RTS).

U Crnoj Gori, Bi na Kosovu za sada ne dele entuzijazam Beograda, Skoplja i Tirane oko ove incijative (na forografiji zvaničnici BiH, Crne Gore, Kosova Srbije, Makedonije, te Hrvatske na susretu Brdo-Brioni procesa, Kranj, Slovenija, 2021.

U Crnoj Gori, Bi na Kosovu za sada ne dele entuzijazam Beograda, Skoplja i Tirane oko ove incijative (na forografiji zvaničnici BiH, Crne Gore, Kosova Srbije, Makedonije, te Hrvatske na susretu Brdo-Brioni procesa, Kranj, Slovenija, 2021.

Neuspesi inicijative

Inicijatori “Malog Šengena” su u više navrata napomenuli da je inicijativa otvorena za sve zemlje takozvane Balkanske šestorke – Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu i Kosovo. Međutim, u tim državama za sada ne dele entuzijazam Beograda, Skoplja i Tirane.

Vlada Kosova, na čijem čelu je premijer Aljbin Kurti (Albin), ovu regionalnu ideju ocenjuje kao inicijativu “bez vizije”. Zbog toga ne čudi što Kurti nije bio učesnik Ekonomskog foruma za regionalnu saradnju u Skoplju, kada je “Mali Šengen” i zvanično preimenovan u “Otvoreni Balkan”.

Klikni na "like" i pridruži nam se na Facebooku







Kurti je 15. juna, u okviru dijaloga Kosova i Srbije, predložio da šest zemalja Zapadnog Balkana napreduju prema CEFTA-i (Centralnoevropski trgovinski sporazum) i SEFTA-i (Sporazum o slobodnoj trgovini jugoistočne Evrope) prema modelu EFTA-EEA (Evropsko udruženje za slobodnu trgovinu i Evropske ekonomske oblasti), odnosno sporazumu koji Lihtenštajn, Norveška i Island imaju sa EU.

Kosovo se Vašingtonskim sporazumom, potpisanim septembra 2020, obavezalo da će se priključiti inicijativi “Mali Šengen”. Sporazum su potpisali tadašnji kosovski premijer Avdulah (Avdullah) Hoti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Aktuelna Vlada Kosova Aljbina Kurtija, međutim, poziva zemlje u regionu da ostanu posvećene agendi Evropske unije i negovanju transatlantskih odnosa.

Crnogorski predsednik Milo Đukanović učestvovao je na nekoliko sastanaka regionalnih lidera, kojima se razgovaralo o “Malom Šengenu”, ali je više puta napomenuo da Crna Gora neće učestvovati u inicijativama koje mogu “i u naznakama” biti zamena za integraciju u EU.

„Ne želimo da usvajamo inicijative koje mogu biti u konfliktu sa inicijativama za saradnju koje smo već potpisali, koje već primenjujemo i koje nam otvaraju određene perspektive za dobijanje podrške za realizaciju nekih svojih važnih reformi”, rekao je Đukanović decembra 2019. godine.

Predsednik Vlade Albanije Edi Rama rekao je nakon sastanka u Skoplju u julu ove godine da nema razloga da države regiona ostanu zatvorene “unutar naših granica, okrenuti leđima jedni drugima”.

“Ono što ćemo raditi u EU sutra, počinjemo da radimo danas i tu u regionu. Lideri i narodi iz regiona odlučili su da naprave sve što treba i da ne čekamo da integrisanje regiona zavisi od Evropske unije”, rekao je Rama.

Bosna i Hercegovina se, uz Crnu Goru i Kosovo, drži po strani. Član tročlanog Predsedništva BiH, Šefik Džaferović, izjavio je avgusta 2021. za Federalnu TV da u “Malom Šengenu” ima “određenih političkih natruha”.

“Bosna i Hercegovina neće učestvovati u tome. BiH će insistirati da se provede ono što je potpisalo svih šest država Zapadnog Balkana u Sofiji u okviru našeg EU puta i pod okriljem Berlinskog procesa. Nećemo prihvatati nijednu regionalnu inicijativu koja nije dio našeg EU puta ili koja bi eventualno mogla biti zamjena za naš EU put”, rekao je Džaferović.

U Republici Srpskoj, jednom od dva bh. entiteta, odgovorne za nepristupanje BiH “Otvorenom Balkanu” vide u entitetu Federacija BiH.

Lideri šest zemalja Zapadnog Balkana, koje teže članstvu u Evropskoj uniji, kao i zvaničnici EU, sastali su se maja 2018. godine u glavnom gradu Bugarske, a tom prilikom je usvojena Sofijska deklaracija.

U njoj se kao glavni prioriteti navode jačanje podrške vladavini prava i dobrom upravljanju, jačanje angažovanja u pogledu bezbednosti i migracija, podrška socio-ekonomskom razvoju i stavljanje posebnog akcenta na mlade.

U tom dokumentu, koji su potpisali zvaničnici Srbije, BiH, Severne Makedonije, Kosova, Crne Gore i Albanije, se potpisnici obavezuju da će raditi na jačanju transportnog i energetskog povezivanja, digitalne agende za Zapadni Balkan i podršci izmirenju i dobrim susedskim odnosima na Zapadnom Balkanu.

Evropska unija, predvođena nemačkom vladom, je 2014. godine pokrenula Berlinski proces kako bi promovisala regionalnu saradnju i time ubrzala približavanje šest država Zapadnog Balkana i EU.

Proces je zamišljen kao četvorogodišnja serija sastanaka premijera, ministara, civilnog društva i poslovnih zajednica Zapadnog Balkana u oblastima ekonomske saradnje, održivog rasta, bilateralnih odnosa i regionalnog pomirenja.

Međutim, agencija Rojters je javila 28. septembra, pozivajući se na četvoricu neimenovanih diplomata i jedan interni dokument, da Evropska unija više ne može da se saglasi u pogledu davanja garancija za buduće članstvo državama Zapadnog Balkana.

Kao razlog se navodi strah od političkih reakcija u zemljama članicama EU.

Comments

Komentariši

Loading…

0

What do you think?

Indeks ekonomskog povjerenja u Turskoj dostigao najviši nivo od aprila 2018. godine

smijeh do suza…