Traži li Vučić novog Dodika?

U Mostu Radija Slobodna Evropa (RSE) razgovaralo se o tome da li je Milorad Dodik pao u nemilost zvaničnog Beograda. Sagovornici su bili predstavnici dva građanska pokreta iz Srbije i bosanskohercegovačkog entiteta Republika Srpska (RS) Pavle Grbović, predsednik Pokreta slobodnih građana iz Srbije, i Ozren Perduv, predsednik Pokreta pravde iz RS-a.

Bilo je reči o tome zašto se predsednik Srbije Aleksandar Vučić nije oglasio povodom afere “Ikona” i uzeo o zaštitu Dodika kao toliko puta do sada, kako su beogradski tabloidi, koji su do skora o Dodiku pisali samo u superlativima, krenuli da ga napadaju optužujući ga da želi da ruši Vučića, da li je Dodik u nedavnom intervjuu Radio Televiziji Republike Srpske priznao da su njegovi odnosi sa Vučićem narušeni.

Razgovaralo se i o tome da li se opozicioni lideri u Republici Srpskoj nadaju da će uz pomoć Vučića oboriti Dodika, zašto su Drašku Stanovikoviću, novom gradonačelniku Banjaluke, u poslednje vreme otvorena sva vrata u Beogradu, da li su napadi beogradskih tabloida na Dodika samo opomena ili Vučić misli da je Dodik zbog mnogobrojnih afera politički potrošen, vidi li Vučić u Drašku Stanivukoviću mogućeg Dodikovog naslednika, kao i o tome da li bi Rusija mogla pomoći Dodiku da preživi.

Omer Karabeg: Ima mnogo indicija koje ukazuju na to da je Milorad Dodik pao u nemilost zvaničnog Beograda. Čini mi se da je prvi takav znak bio kada se predsednik Srbije Aleksandar Vučić nije oglasio povodom afere “Ikona” i uzeo u zaštitu Dodika, kao što je ranije često činio kada je Dodik bio u neprilici.

Samo da podsetim, afera “Ikona” je međunarodni politički skandal koji je proizveo Dodik kada je ruskom ministru inostranih poslova Sergeju Lavrovu, prilikom njegove posete Republici Srpskoj, poklonio ikonu iz ukrajinskog grada Luganjska staru 300 godina, kako su pisali mediji iz Republike Srpske. Lavrov je ikonu vratio nakon što su se oglasili predstavnici Ukrajine tvrdeći da je ikona ukrajinsko kulturno blago. Oni su zahtevali da se utvrdi kako je ikona dospela u ruke Milorada Dodika. Mislite li da je Vučićevo ćutanje o toj aferi bilo indikativno?

Ozren Perduv: Nije to prvi put da gospodin Vučić ćuti na neke poteze gospodina Dodika. Dodik je ranije nekoliko puta prijetio da će raspisati referendum o nezavisnosti Republike Srpske. Na to su burno reagovali evropski zvaničnici u Bosni i Hercegovini, ali i šira međunarodna zajednica. Vučić nije tada stao u odbranu Dodika što je svakako pozitivno. Mislim da se slično dešava i u aferi “Ikona”.

Inače, koliko znam, u toj aferi apsolutno niko nije stao u zaštitu Dodika. A i kako da stane? To je skandal koji je potresao ne samo Bosnu i Hercegovinu već je odjeknuo i mnogo šire. Tada smo imali još jedan skandal – da članovi Predsjedništva BiH iz bošnjačkog i hrvatskog naroda nisu htjeli da se sastanu sa gospodinom Lavrovom.

Mislim da je bilo i pristojno i kulturno od strane Vučića, šta god ja mislio o njemu, što se nije uključio da brani Dodika jer bi tom odbranom dovoljno rekao o sebi. Dodik treba da pokuša da se sam iščupa iz te situacije, ali on se iz toga ne može iščupati. Mi sumnjamo da korona, od koje je gospodin Dodik navodno bolovao, nije pravo stanje stvari. Po mišljenju mnogih on je iskoristio koronu da se skloni i pokuša osmisliti strategiju odbrane vezano za ikonu, ali mu to nije pošlo za rukom.

Kuvanje na laganoj vatri

Pavle Grbović: Aleksandar Vučić jako dobro prepoznaje kada se približava opasnost po njegove saradnike koja može da se prelije i na njega. Obično je on bio neka vrsta gromobrana koji je svojim autoritetom štitio svoje saradnike – ne samo u Srbiji nego i u regionu – nakon raznih gluposti koje su činili. Čini mi se da je sadašnje Vučićevo ponašanje prema Dodiku jedna vrsta dugoročne strategije. Neće on Milorada Dodika u potpunosti pustiti niz vodu. On je svojim otklonom od afere “Ikona” ostavio Dodika da se kuva na laganoj vatri i da sam gleda kako da se izvuče iz cele situacije.

Na taj način on mu obara cenu kako bi se sutra pojavio kao spasilac i pomilovao Milorada Dodika po glavi kao što radi s Ivicom Dačićem ili s Nebojšom Stefanovićem. Pusti ih da neko vreme budu na vetrometini, pa ih onda pomiluje i kaže – oni su moji saradnici. Vučić će to raditi i sa Miloradom Dodikom i zauzvrat će mu tražiti još veću lojalnost nego do sada. Sve je to deo Vučićeve mnogo šire igre – ne samo na unutrašnjepolitičkom nivou nego i u regionu. On ima svoje pijune i u Republici Srpskoj, i na Kosovu, i u drugim zemljama i on ih povlači prema potrebi kada treba da odigra neki potez.

Milorad Dodik je bio gotovo suveren u Republici Srpskoj i sa njim se nije moglo baš lako upravljati. On jeste bio kooperativan, ali je imao neku vrstu ličnog integriteta i mogao je ponekad da Vučiću kaže – ne. Vučić ga sada namerno pušta da se ugruva nakon čega Dodik više neće biti u situaciji da Vučiću kaže – ne šta god se od njega bude tražilo.

Omer Karabeg: Nekako u isto vreme, dok se pisalo o aferi “Ikona”, tabloidi u Srbiji, koji su do tada o Dodiku pisali samo u superlativima, krenuli su da ga napadaju optužujući ga da radi protiv Vučića. I to nisu pisali samo tabloidi nego i Večernje Novosti. Da li je to rađeno po nalogu s vrha?

Pavle Grbović: Naravno. Pri tome, nema razlike između Večernjih novosti i tabloida. Postoje male razlike u retorici, ali suštinski sve su to tabloidi. Oni sprovode nezvaničnu Vučićevu politiku. Vučić govori ono što treba da se kaže, a tabloidi rade ono što bi on želeo da radi. Tabloidi su glasnogovornici njegove politike, oni će Milorada Dodika provlačiti kroz blato, ako treba, mesec dana i prestaće to da rade onda kada Vučić odluči. Ništa se ne dešava slučajno. Niko u tabloidima ne može sam da odluči koga će napasti, a koga neće. O svemu se odlučuje iz jednog centra.

Sukob ili tenzije

Omer Karabeg: Dodik je jedno vreme ćutao, a onda se pre nekoliko dana oglasio u intervjuu za Radio Televiziju Republike Srpske. Imam utisak da je Dodik, pored pravdanja da ne radi protiv Vučića i odavanja priznanja predsedniku Srbije za sve što je uradio za Republiku Srpsku, na neki način i kritikovao Vučića. Da li je to znak da su odnosi između njih dvojice dosta narušeni?

Ozren Perduv: Zaista je bio zanimljiv taj intervju. Dodik je posebnu pažnju posvetio Adamu Šukalu, bivšem narodnom poslaniku u Republici Srpskoj, koji je bio jedan od najžešćih kritičara vlasti, prije svega gospodina Dodika. Bio je uključen i u inicijativu Pravda za Davida. Prošle godine na parlamentarnim izborima u Srbiji Šukalo je izabran za poslanika Skupštine Srbije na listi Srpske napredne stranke.

Dakle, čovjek, koji je toliko kritikovao Dodika i o njemu govorio najstrašnije stvari, sada sjedi u Skupštini Srbije kao poslanik Vučićeve Srpske napredne stranke. Mislim da to dovoljno govori samo za sebe. U tom intervjuu Dodik se osvrnuo i na neformalne sastanke predsednika Srbije sa opozicionarima iz Republike Srpske.

On je te sastanke nazvao špekulativnim govoreći da takvi sastanci treba da budu na institucionalnom nivou, a ne na špekulativan način. Dodik je time direktno optužio predsjednika Vučića. Rekao je i da je “prešao i Miloševića, i Koštunicu, i Tadića, i Nikolića i evo sada Vučića”. Sve to govori da među njima izgleda postoji otvoreni sukob. Možda je sukob preteška riječ, ali svakako postoje tenzije.

Pavle Grbović: Odnosi između Vučića i Dodika jesu narušeni, ali još uvek nisu katastrofalno narušeni. Vučić očigledno pokazuje određenu vrstu simpatije prema nekim akterima na političkoj sceni Republike Srpske koji bi mogli da predstavljaju alternativu Miloradu Dodiku. On to ne radi zato što se oni njemu više sviđaju nego Dodik ili što su mlađi i pametniji od njega. Vučić na taj način samo širi svoje pipke širom Republike Srpske. Umesto na jednog igrača on se oslanja na tri ili četiri, pa koja god opcija da prevlada u Republici Srpskoj uvek će na njenom čelu biti neko ko je njemu blizak i lojalan.

Ima tu još nešto. U ovom trenutku Vučić ima dva spoljnopolitička problema. To su Kosovo i Republika Srpska. Što se tiče Kosova, došlo je do zasićenja. Taj proces je stao i Vučić verovatno – zbog mnogo razloga koji nisu samo na strani Srbije – neće moći da isporuči ono što je obećao i što se od njega očekuje. Verujem da će on sada zaigrati na kartu Bosne i Hercegovine. Ali ne na opciju koja bi podrazumevala ukidanje Republike Srpske, kao što neki očekuju. To se neće desiti.

Verujem da će Vučić pokušati da ponudi rešenje koje bi omogućilo funkcionisanje Bosne i Hercegovine koja sada nije funkcionalna zbog trojice izuzetno jakih lidera koji imaju utemeljenje u svojim narodima. Mislim da će on Dodika da oslabi ili nekog drugog da ojača kako bi stabilizovao Bosnu i Hercegovinu i to ponudio međunarodnoj zajednici kao kompenzaciju za ono što nije uradio na Kosovu.

Omer Karabeg: Opozicija u Republici Srpskoj je jedva dočekala da Dodik padne u nemilost, pa da odmah krene da ga napada zato što navodno radi protiv Vučića – “najvećeg dobrotvora Republike Srpske”. Mislim da je njima jasno da oni ne mogu da obore Dodika i da to može da učini samo Vučić.

Ozren Perduv: Vjerujem da bi opozicija u Republici Srpskoj mogla da sruši gospodina Dodika, međutim to nikako da se desi. Naravno da bi eventualna pomoć gospodina Vučića itekako bila značajna i vjerovatno bi dovela do bržeg ishoda. Opozicija navija da do toga dođe i maksimalno podgrijava priču o postojanju nesuglasica između Vučića i Dodika. Opozicioni lideri žele da dobiju naklonost gospodina Vučića i da uz njegovu pomoć konačno dođu na vlast u Republici Srpskoj.

Pavle Grbović: Ne može Vučić da obori Dodika ukoliko ne bude postojala dovoljno jaka opozicija. Njegova podrška samo može da bude onaj teg na vagi koji će pretegnuti na stranu opozicije. Opozicija u Republici Srpskoj zna da bez neke vrste milosti od strane vladara srpskog naroda, kakvim se Vučić danas predstavlja, ne mogu da pobede Milorada Dodika.

Ali, ako ne dođe do otklona od načina na koji politiku vodi Milorad Dodik, pobeda opozicije neće doneti nikakvu promenu. To će biti neka vrsta zamene koja će prijati ljudima koji dođu na Dodikovo mesto, ali matrica političkog delovanja će ostati potpuno ista i efekti takve zamene neće biti bog zna kakvi.

Draško Stanivuković

Omer Karabeg: Zanimljivo je da se u trenutku, kada tabloidi kreću na Dodika, u Beogradu otvaraju sva vrata za novog gradonačelnika Banjaluke Draška Stanivukovića. S njim se sastaje beogradski gradonačelnik Zoran Radojičić, a Stanivuković gostuje na režimskim televizijama. Na otkrivanju spomenika Stefanu Nemanji, na kome je pored Vučića govorio i Dodik, Stanivuković je bio u prvom redu među najuglednijim zvanicama. Kako tumačite te gestove zvaničnog Beograda prema Stanivukoviću?

Ozren Perduv: Vjerujem da se gospodinu Stanivukoviću daje šansa, ali samo ukoliko bude slušao zvanični Beograd, odnosno Vučića. Nije uvijek bilo tako. Podsjetio bih na intervju gospodina Stanivukovića juna prošle godine uoči izbora u Srbiji kada je on oštro kritikovao tamošnju vlast. Govorio je da su režimi i u Republici Srpskoj i u Srbiji nakaradni i da diktatori vladaju i na jednoj i na drugoj strani. Rekao je da i u Srbiji i u Republici Srpskoj postoje režimski mediji, da vlada medijski mrak, da nije dobro kada vlada jedan čovjek, da svi diktatorski režimi koriste slične mehanizme. To je gospodin Stanivuković govorio o gospodinu Vučiću prije nekoliko mjeseci.

Sad su se stvari promijenile, gospodin Stanivuković je izabran za gradonačelnika Banjaluke i daje mu se šansa. To vam je slično kao i sa Dodikom koji je za Vučića i Nikolića, kada su bili u opoziciji, govorio da su oni politički pobačaj i da ne bi mogli biti ni predstavnici mjesnih zajednica u naseljima gdje žive. Kada su oni došli na vlast, Dodik je promijenio retoriku. Čini se da se slično dešava i sa Stanivukovićem. Jedno je pričao prije sedam-osam mjeseci, a sada je promijenio priču. Kako će se to dalje razvijati – ne znam, samo se bojim da Stanivuković ne postane za Vučića novi korisni idiot kakav je do sada bio Dodik.

Omer Karabeg: Da li bi Stanivuković mogao Vučiću da bude zamena za Dodika?

Pavle Grbović: To je suviše daleko iz ove perspektive, ali sigurno bi mogao postati neka vrsta kandidata i alternativnog rešenja. Neću da kažem da je Drašku Stanivukoviću pružena ruka, ali stavljena mu je u izgled mogućnost da postane saradnik vlasti u Srbiji što bi mu obezbedilo podršku u Republici Srpskoj. On je o tome razmislio i odlučio da mu to donosi političku korist, pa je onda naravno zaboravio ono što je pre toga govorio.

Ali mislim da on nije toliko naivan da to shvati kao otvorenu podršku, njemu je jasno da je to gest koji ga stavlja na klupu za rezerve i daje mu mogućnost da će možda nekada postati ono što je Milorad Dodik danas, što on verovatno želi. To uopšte nije nelegitimna težnja, samo je pitanje šta će od toga imati građani Republike Srpske.

Omer Karabeg: U poslednje vreme Stanivuković zaista ne krije da se divi Vučiću. On je reagujući na pomenuti Dodikov intervju i na kritiku koju je Dodik uputio Vučiću rekao: „Kritikovati i podrugljivo savjetovati onoga ko vas hrani, a Republika Srbija je mnogo puta nahranila Republiku Srpsku, je u najmanju ruku nekorektno i bezobrazno“. Inače, Stanivuković kaže za Beograd da je to njegova prestonica.

Pavle Grbović: To je jasno, ali Vučićev zagrljaj je veoma skup. To su osetili svi koji su ikada poleteli u taj zagrljaj. Ne ide to tako da Vučić nekome da podršku i onda je taj ima dokle god mu treba. Ne, ta podrška mora da se otplati. Inače, Vučić je na ovom delu Balkana neka vrsta uzora ljudima koji bi da kontrolišu aspolutno sve, da budu suvereni monarsi, Takvu vrstu koncentracije vlasti i tako suvereno vladanje malo ko je pokazao na ovim prostorima. Evenetualno, Milo Đukanović, ali nakon njegovog pada on nije u trendu. Sada je glavna zvezda balkanske politike predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Opomena ili zamena

Omer Karabeg: Da li je ovo što Vučić radi Dodiku samo opomena ili on misli da je Dodik potrošen?

Ozren Perduv: Ja mislim da može biti i jedno i drugo, ali više sam naklonjen ovoj drugoj tezi da je Dodik potrošen. Pazite, Dodik je ličnost od koje se gotovo svi distanciraju. On se od 2017. nalazi na crnoj listi SAD. Njemu su zabranjena putovanja u tu zemlju – i ne samo njemu već i njegovom partijskom kolegi Nikoli Špiriću zbog korupcije. To su izuzetno teške optužbe i ja vjerujem da svako ko iole drži do sebe pokušava da se distancira od takvog čovjeka.

Što se tiče Bosne i Hercegovine, Dodik je postao veoma konfliktna ličnost, on je ulazio u sukobe i sa Visokim predstavnikom, i sa bivšom američkom ambasadorkom, i sa Ustavnim sudom Bosne i Hercegovine, i sa Centralnom izbornom komisijom, i sa Tužilaštvom i sudovima Bosne i Hercegovine. To je konfliktna ličnost, osiona, bahata i vjerujem da je on potrošen. On nije više svježi dašak vjetra na Balkanu kako je to nekada govorila Medlin Olbrajt. S tim je gotovo.

Mislim da Dodik sigurnim koracima ide u političku istoriju. Ja bih rekao, izvinite na izrazu, na političku deponiju Bosne i Hercegovine i nadam se da se nikada više otuda neće vratiti. Da li je to gospodin Vučić prepoznao – ne znam. Ako je prepoznao to je dobro, ali, ako i jeste, to nije nikakva pohvala za njega jer u Srbiji postoji sve ono protiv čega se mi borimo u Republici Srpskoj.

Pavle Grbović: Ne bih rekao da je Milorad Dodik potrošen, ali je očigledno da je on trošan. Međutim, iscediće Vučić iz njega suvu drenovinu, zna on kako se to radi. Tačno je da je Dodik pravio brojne konflikte i u Republici Srpskoj, i u Bosni i Hercegovini, i sa međunarodnom zajednicom, ali to je u određenoj meri odgovaralo Aleksandru Vučiću.

Dodikova uloga i jeste da pali vatre, da izaziva konflikte jer, ukoliko toga nema, ne može Vučić da se pojavi u ulozi regionalnog garanta i faktora mira koji gasi te požare. Neće on izazivati konflikte u Republici Srpskoj, na Kosovu i u Crnoj Gori. To rade drugi, a on onda nastupa kao nesumnjivi lider, ne samo Srba nego i celog Balkana, koji ima kapacitet da rešava goruće probleme.

Ruski faktor

Omer Karabeg: Dodik je i do sada sada bio u neprilikama, pa je preživeo. Da li će i ovoga puta preživeti? Mogu li ga Rusi spasiti i da li oni to žele nakon skandala sa ikonom?

Ozren Perduv: Gospodina Dodika, ne samo njega nego i čitav njegov režim, mogu da spase samo krediti jer je Republika Srpska pred ekonomskim kolapsom. A što se tiče odnosa sa Rusijom, nije sporna samo ikona. Dodik je potpisao ANP, Godišnji nacionalni plan, koji je jedna od stepenica na putu ka NATO paktu. Verujem da se to Rusima nimalo nije dopalo. Koliko god negirao da je potpisao taj dokument – činjenica je da ga je potpisao što su potvrdila i druga dva člana Predsjedništa BiH.

Dakle, Bosna i Hercegovina ide ka NATO paktu koliko god se gospodin Dodik upinjao da dokaže da nije tako. Vjerujem da je to bio jedan od poteza koji vodi raskidu saradnje sa Rusijom. Ikona je samo dodatni faktor koji će samo ubrzati raskid sa Rusima. Duboko sam ubjeđen u to.

Pavle Grbović: Ukoliko Dodik ima političke mudrosti, mislim da mu više neće biti prioritet da preživi na funkciji na kojoj se nalazi. On već sada mora da počne da razmišlja o izlaznoj strategiji. Dodik zaista predugo traje na političkoj sceni i kraj njegove političke karijere je neminovan. Potpuno je svejedno da li će se to desiti sada ili za dve, tri godine, ali desiće se to uskoro. Za njega je pitanje kako da amortizuje taj pad.

Nagomilale su se afere, nagomilali su se neprijatelji, svi oni, za koje je mislio da su mu prijatelji, neće biti uz njega u trenutku njegovog pada. Jedino je pitanje kakav će biti ishod afera, u koje je umešan, i da li će zbog toga odgovarati. Jedno od takvih pitanja – koje interesuje sve ljude u Republici Srpskoj, a i mene u Beogradu – je ko je ubio Davida Dragičevića.

Da li će Dodik odgovarati zbog toga što bez ikakve sumnje zna ko je to uradio i štiti i njega i sve ostale koji su učestovali u tome da se ne sazna ko je ubica i ko stoji iza svega. To je samo jedna od afera. Druga je ikona, a ne treba zaboraviti ni brojne finansijske malverzacije. Sve su to problemi za koje on misli da ih zahvaljujući svojoj političkoj moći može da gurne pod tepih. Taj tepih će nesumnjivo da se podigne i on će morati da se suoči s tim problemima. Ukoliko ih ne reši, potpuno je svejedno da li će mu naplata doći za godinu ili dve.