VIKI MILJKOVIĆ NA KRAJU 2020. GODINE: Valjda smo dobri ljudi, pa nam je dragi Bog pomogao

Poznata i priznata regionalna pjevačica narodne muzike Violeta Viki Miljković nakon što je sa suprugom i sinom preležala koronavirus ponovno se krajem godine aktivirala i ispoštovala sve one medijske kuće sa kojima već decenijama ima uspješnu saradnju.

Nije lijepo dosaditi ljudima

-Ja po nekom nepisanom vlastitom pravilu izbjegavam da se tokom godine mnogo pojavljujem u medijima, jer po mom nekom mišljenju je dovoljno to moje sedmično, subotnje pojavljivanje u „Zvezdama Granda“, a koje traje po nekoliko sati. Inače sam osoba koja ne želi da se pojavljuje iz svakog čoška, da takoreći iskače iz svakog frižidera, jer to onda gubi i na težini, gubi neku validnu vrijednost i značaj. Samo onda kada imam nešto novo da kažem, ili kada moram da se odbranim od nečeg što nije tačno, tada volim da se javno pojavim, oglasim. Po meni to već ima neki težinu, pojavljivanje u javnosti sa nekim povodom, jer te onda i ljudi više poštuju. Ali, ima ljudi, medijskih kuća, novinara sa kojima ja imam izuzetnu lijepu saradnju i tokom cijele godine, pa sam tako ovih dana imala snimanja, za Pink televiziju, za Prvu televiziju, za Kurir televiziju, a od printanih medija evo dajem ovaj intervju za „Express“ i dala sam još za „Vijesti“ iz Crne Gore“.

Mnoge Vaše kolege jedva čekaju da se povodom ili bez povoda pojave u javnosti, da li je to ustvari Vaša skromnost?

-Ja trajem već punih 26 godina na estradi. Možda je to i skromnost, a možda je to i stav kojeg smo moj suprug Taške i ja izgradili ili zajedno dogovorili. Moj suprug i ja vrlo, vrlo ozbiljno pristupamo poslu. Sve to ne gledamo kao neku usputnu stanicu, volimo to što radimo, radimo studiozne analaze šta je značajnije. Jer, u suštini, nije lijepo ni dosaditi ljudima. Kada se god oglasim javno želim da to bude iz nekog posebnog razloga.

U 2020. godini bilo je u Vašem životu i dosta tužnih stvari?

-Da, bilo je kod mene u ovoj godini dosta teških momenata i najradije bi je izbrisala iz svog života, naravno kada bi mogla, a vjerujem i mnogi od nas. Započela je vrlo ružno sa bolešću moje mame, a koja je bolovala od kancera. Onda je u martu nastupila korona, a u maju sam sahranila mamu. Vremena su zaista bila depresivna. Na kraju smo ja, moj suprug Taške, sin Andrej dobili koronu. Ipak sam pozitivac koji na život gleda pozitivno. Ta 2020. nije bila samo za mene teška, već za cijeli svijet. Međutim, u svemu ovome, u ovom teškom vremenu i ludilu, uspjeli smo da spoznamo i neke lijepe stvari. Vratili smo se porodičnim vrijednostima, da svi ponovno zajedno doručkujemo, ručamo, večeramo. Mnogo češće smo se čuli sa prijateljima. Posvetila sam se sinu Andreju koji ulazi u pubertet, uspjela sam da ga posavjetujem, da sagledam sve te njegove želje, težnje.

Bez obzira na sve to što Vam se dešavalo u životu, ipak se stječe utisak da ste jaka žena?

-Generalno i jesam. Iz svake ružne situacija gledam da izađem kao pobjednik. Dragi Bog nam je dao da na leđima nosimo neki težak teret, ali nam je dao i snagu da se izborimo sa njim. Samo moramo sami da nađemo izlaz. Uvijek sam gledala na način, da je čaša uvijek polu puna, a ne polu prazna. Kada se u porodici desi neka tradegija, majka je oslonac svega, najbolji prijatelj, ja onda pomislim, opet bolje da se ide po redu, već preko reda. Glavu gore i idemo dalje. To je ustvari život, samo što smo mi javne ličnosti, pa se odmah o nama sve sazna. Za druge ljude sve to ostane u krugu prijatelja i porodice. I mi smo osobe od krvi i mesa.

Kada ste dobili informaciju da je test na koronavirus pozitivan, kako ste reagovali?

-U prvom momentu je bio šok. Nije mi bilo svejedno. Osjećala sam se uplašeno, zabrinuto, čudno, a prije svega što smo svi čuli kako i dokle sve to može da ode, ljudi su umirali. Najtužniji momenat mi je bio kada smo Taške i ja bili pozitivni, a Andrej nije bio još. Ležali smo nas dvoje na krevetu, on na jednoj ja na drugoj strani sa maskama na licu, a Andrej je bio u drugom dijelu stana sa maskom na licu. To je dijete od 13 godina, svako pola sata je dolazio do nas, mada smo mu govorili da ne ulazi. Svaki put sa onim njegovim uplašenim okicama pitao nas je da li će nam nešto biti, da li ćemo preživjeti. Onda sam počela da plačem i molila dragog Boga da iz svega toga izađemo živi i zdravi. U tom momentu sam se jako, jako uplašila, ali sam onda otišla do kupatila, umila se, obrisala oči od plača i rekla sama sebi, da ćemo sve to pobjediti. Valjda smo dobri ljudi, pa nam je dragi Bog pomogao.

 

Da li Vam se tokom bolesti javljao neko od kolega?

-Dok smo imali taj virus nisam objavljivala u medijima jer sam bila svjesna da bi dobilo veliki publicitet, a ja to nisam htjela. Prvo nisam bila u situaciji da se javljam i pričam o tome, tako da nije mnogo kolega ni znalo. Znale su samo Jana, Ceca i Sanja Đorđević, a to je taj neki uži krug. Moje kolege iz Zvezda Granda su znali, i veoma često su me pitali za zdravlje Marija, Saša i njegova supruga, David, a Bosanac se baš brinuo za nas, davao nam savjete šta da uzimamo, kakve vitamine, tablete… Zaista su svi brinuli za mene i moju porodicu.

Moram da primim tu vakcinu

Odavno nisite snimili ništa novo, da li Vaši fanovi u 2021. mogu očekivati neke nove pjesme?

-Već sam završila neke pjesme, snimila i spotove za njih, ali nisam htjela ništa da objavljujem u ovim teškim vremenima za sve nas. Nadam se da će nam naredna godina biti bolja već ova, pa će biti i vremena za promociju novih pjesama.

Prebolovali ste koronu, sada u sebi imate narednih par mjeseci antitjela, da li će te se ipak vakcinisati?

-Da hoću hrabro i sa zadovoljstvom. Prije svega što sam ja neko ko mnogo putuje, neko ko se bavi javnim poslom, dolazim u kontakt sa dosta ljudi,pa ne želim ni sebe ni druge oko sebe da dovodim u opasnost. Mnogim kanidatima sam mentor i snosim punu odgovornost za njihovo zdravlje. I želim i moram da primim tu vakcinu.

U jednom nedavnom neobaveznom razgovoru sa Verom Matović pomenula je Vas, Vašeg brata i Vašu kompletnu porodicu kao divne ljude, neiskvarene i jako poštene…

-Jaoj, baš ćeš me sada rasplakati. Vera je jedna divna i plemenita žena. Ona je mene par put u mom životu, njenim tako divnim i humanim gestovima, jednostavno pomjerila sa mjesta. Uradila je neke stvari koje nisam očekivala, a o tome ćemo u nekom drugom intrevjuu. Vera je jedna predivna žena, još bolja majka i supruga, a što se tiče estrade o njoj je toliko toga pozitivnog i divnog rečeno, da ja nemam šta da dodam. Samo je dovoljno reči da njeno ime traje već godinama, da je sve što je postigla na estradi, postigla poštenim i predanim radom.

Ne bojim se starosti

Nedavno ste proslavili rođendan. Da li se bojite tih nekih godina koje dolaze?

-Ne bojim se godina starosti. Upravo sam napunila 46 godina i mislim da su to najbolje godine, jer sada kažu da su te današnje četrdesete nove tridesete godine. Ja umijem to lijepo da nosim, samo da živimo svi lijepo i skladno, za sve ostalo se ne brinem.

Divni kandidati

Kakav je saradnja kao mentorice u Zvezdama Granda?

-Pored onih kandidata koje imam, dobila sam još pet njih koji su divni. Jedan je iz Slovenije, ali porijeklom iz Bosne, drugi je Elsan Pilica iz Sandžaka koji je odličan, dvije kandidatkinje su iz okoline Beograda i jako sam zadovoljna.

Razgovarao: Bato ŠIŠIĆ