Tri decenije od kad su Amidžićevog oca izrešetali sa 200 metaka: Imao sam 16 godina i morao mami da kažem da je tata mrtav!

Otac voditelja Ognjena Amidžića Zoran, ubijen je 1991. godine na Baniji u Hrvatskoj, dok je obavljao novinarski zadatak sa kolegama.

Izveštavanje sa banijskog ratišta bio je njihov profesionalni zadatak, a vest koja je 9. oktobra 1991. godine stigla sa Banije potresla je ceo Šabac i javnost.

Mučki iz zasede, sa 200 metaka ispaljenih u automobil u kojem su bili, ubijeni su Zoran Amidžić urednik dopisništva RTS-a Šabac, Bora Petrović snimatelj, Dejan Milićević asistent snimatelja i Sretan Ilić urednik Radio Šapca.

Ulica iz koje su krenuli na poslednji novinarski put od pre tri godine nosi njihova imena.

Ispred medijske zgrade u “novinarskom kvartu sećanja” podignut je spomenik kolegama.

Voditelj Ognjen Amidžić se jednom prilikom prisetio noći kada je saznao za tatinu pogibiju.

“U jedan sat posle ponoć policajci su zakucali na naša vrata. Dobili su zadatak od nadređenih da nam jave loše vesti. Saopštili su baš meni. Imao sam samo 16 godina i morao sam da kažem majci i sestri da je tata ubijen”, rekao je Ognjen i dodao:

“Nedostaje mi tata i znam da bi moj život bio potpuno drugačiji da se to nije desilo. Bio sam tinejdžer kada se to desilo. Mnogo toga je palo na moja leđa, trudio sam se da majci pomažem koliko sam mogao. Maksimalno se žrtvovala za mene i sestru i zato ću biti večno zahvalan”.

Od tog dana je prošlo 30 godina, a ubistvo nikad nije rasvetljeno. Jedini trag na koji je policija naišla u istrazi je to što je nekoliko dana posle ubistva u hrvatskom listu izašla priča napisana na osnovu zabeleški koje je Amidžić nosio u torbici.

“Sanjam oca i dan-danas iako je prošlo 29 godina. Taj zločin nije rešen i i dalje lebdi u vazduhu. Bilo je nekih tragova i dokaza u istrazi, recimo zabeleške mog oca, koje je u trenutku pogibije imao u robi, očigledno su nekako došle do hrvatskih novinara. To je bio najopipljiviji trag koji je mogao da se prati tada, ali od toga nije blo ništa. Mislim da je i nemoguće otkriti posle toliko godina ko je počinilac, ali je jasno kao dan da su to uradile hrvatske vojne snage, tu nema filozofije”.

Kurir.rs/S.M.