Čuveni golman Crvene zvezde Stevan Stojanović vratio se tri decenije unazad i otkrio do sada neispričanu priču o finalu Kupa evropskih šampiona iz 1991. godine.
Zvezda je tada na stadionu “Sveti Nikola” u Bariju postala šampion Evrope pobjedom nad Olimpikom iz Marselja posle boljeg izvođenja jedanaesteraca.
Stojanović je tada ušao u legendu odbranjenim penalom Amorusu, ali je uvertira u utakmicu bila kontroverzna, jer mu je ponuđeno da “proda utakmicu”.
“Zanimljivu uvertiru imao sam pred finale Kupa šampiona u Bariju. Hteli su da kupe utakmicu i onda su se namerili na mene. Znali su da je golman poslednja prepreka. I dobro su razmišljali. Nikada nisam ni pomislio da je neko spreman da mi tako nešto ponudi. Kada sam dobio poziv, rekli su mi da imaju nešto za mene. Mislio sam zovu me na razgovor za novi klub, jer sam imao dozvolu Crvene zvezde da posle sezone odem u inostranstvo”, rekao je Stojanović za Kurir.
Sve se odigralo u tadašnjem beogradskom hotelu “Interkontinetal”.
“Bio sam sa Robijem Prosinečkim, pili smo kafu. Kad sam otišao sa njima u sobu i kad su mi pokazali kofer, nije mi bilo dobro. Mnogo je novca bilo, ali nisam poklekao. Bili su to sve naši ljudi, ali unajmljeni od Francuza. Uopšte se nisu uzbudili kad sam ih odbio. Znaš šta su mi rekli? ‘Ne moraš da uzmeš pare, ali ćemo mi reći da si uzeo. I sve će izaći u novinama. Kako god da utakmica prođe, ti ćeš biti kriv’. Ma, beži, rekao sam mu. Zanimljivo, nikada više te ljude nisam video u životu”.
Ali, informacija da je kapiten “prodao meč” brzo se proširila svlačionicom.
“Izleteo sam kao muva bez glave iz hotela, nisam znao gde udaram. Bože, šta me ovo snađe?! Pozvao sam Duju (Ratomir Dujković, tada trener golmana u Crvenoj zvezdi), kažem mu šta mi se desilo. A on će meni: “Samo mirno, verujem ti.” I došla je informacija u svlačionicu da je golman kupljen. Onda sam pričao sa igračima, sa Dujom, upravom kluba. Našao sam se u situaciji da nisam kriv, a da sam kriv. A i šta bih ja sa tim parama? Meni je bilo teško, posebno pred utakmicu u Bariju. Stalno mi je prolazilo kroz glavu to što mi je taj kriminalac rekao da su me kupili. Jedva sam čekao da prođe tih 120 minuta, pao mi je ogroman teret s leđa”.
A tek kada je završena penal-serija…
“Obraz čist! Konačno. Penali su mi došli kao relaksacija. Zato sam bio toliko samouveren i siguran da ću odbraniti penal. Misliš da bih mogao danas da sedim ovako mirno, da šetam Beogradom da se nešto desilo? Da je bilo kakva sumnja bila? Vidiš kako to ide u životu. Ima Boga! Bog me u tom finalu nagradi da budem igrač utakmice, da odbranim penal i podignem pehar Kupa šampiona! Sve mi se složilo tada, te večeri bio sam nagrađen za sve u karijeri, za sva odricanja i nepravde”.
Ovaj primjer Stojanović navodi kao pravi za buduće generacije.
“Dobra je ovo priča za ove mlađe generacije, koje bi sve preko noći. Pa, ne može! Ne ide to tako! Mnogi su me pitali, posebno danas, kako nisam poklekao, jer je u tom koferu stvarno bilo mnogo novca. Poneo sam neko vaspitanje od kuće, nešto od majke i oca, od predaka. Znaš kako, mene je otac učio stalno da ako nekad budem gladan u životu, da pitam, da se ne stidim. Ali ako budem nešto ukrao, da ga se čuvam jer će mi ruke odseći. E, tako. Tako je bilo kod mene u kući”, zaključio je Stojanović.