in

Vučićeva ‘odbrana’ Dodika u polemici sa Ambasadom SAD u Sarajevu

Vučićeva ‘odbrana’ Dodika u polemici sa Ambasadom SAD u Sarajevu
Slatka-Tajna.Eu
Vučićeva ‘odbrana’ Dodika u polemici sa Ambasadom SAD u Sarajevu

Vučićeva “odbrana” predsednika bh. entiteta Republika Srpska Milorada Dodika.

Tako polemiku predsednika Srbije sa Ambasadom Sjedinjenih Američkih Država (SAD) u Sarajevu opisuje Ivana Stradner, saradnica nevladine Fondacije za odbranu demokratije iz Vašingtona.

Do polemike Aleksandra Vučića sa američkim diplomatskim predstavništvom u Sarajevu na društvenim mrežama, došlo je nakon što je ta ambasada kritikovala Deklaraciju usvojenu na “Svesrpskom saboru”.

Dok je Ambasada ocenila da je Deklaracija napad na Dejtonski mirovni sporazum i državne institucije Bosne i Hercegovine (BiH), Vučić ih je optužio da su, pored ostalog, “učestvovali u izazivanju krize” u toj državi.

“Vučićevi komentari su neprihvatljivi i jasno krše pravila nemešanja u unutrašnje odnose drugih država, ali tema sabora je bila ‘Jedan narod, jedan sabor – Srbija i Srpska’, tako da je ovo primena ‘srpskog sveta’ u praksi”, ocenjuje Stradner.

Kako je tekla Vučićeva rasprava sa Ambasadom na društvenim mrežama?

Deklaraciju o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda, u 49 tačaka, zvaničnici Srbije i Republike Srpske predstavili su tokom “Svesrpskog sabora” 8. juna.

Kako bi stupila na snagu, potrebno je da je u idućih 90 dana potvrde parlamenti Srbije i RS-a.

Dejton se u tom dokumentu pominje više od petnaest puta, dok se konstatuje da je taj mirovni sporazum “trajno i bitno narušen”, a međunarodni akteri se “pozivaju da se vrate” njegovom poštovanju.

U deklaraciji se navodi i da Republika Srpska “može da aktivira sve nadležnosti” koje su Dejtonom predviđene kao entitetske.

U prvoj reakciji, 10. juna, Ambasada SAD u Sarajevu je navela da zaključci Deklaracije “imaju korene u pravnim dezinformacijama i da su puni grešaka”, te da ne predstavljaju odbranu Dejtona, kako tvrde autori.

“Malo mi je falilo da pomislim da su dovoljno pametni u Ambasadi da ne komentarišu Sabor i da se ne sramote”, bio je prvi odgovor Vučića istog dana.

Dan kasnije je poručio da je Ambasada SAD u Sarajevu, pored ostalog, “učestvovala u izazivanju krize u Bosni i Hercegovini”, referišući na pitanje državne imovine u BiH, koje nije rešeno gotovo već dvadeset godina.

Pokušaji vlasti u Republici Srpskoj, da donošenjem zakona prisvoje državnu imovinu, obarani su pred Ustavnim sudom BiH kao neustavni.

Istovremeno, predstavnici SAD i drugih zapadnih zemalja su u svojim izjavama ponavljali da pitanje imovine mogu rešiti državni, nikako entitetski zakoni.

“Kako, gde i od kada negde piše da imovina pripada centralnim vlastima, a ne entitetima” upitao je Vučić Ambasadu SAD u Sarajevu, pozivajući se, kako je naveo, na Dejtonski sporazum.

Time je zauzeo stav Milorada Dodika i predstavnika vlasti u Republici Srpskoj o tom pitanju.

Ambasada mu je odgovorila da “nema potreba za ponovnim razmatranjem dobro dokumentovane pravne istorije i sudskih presuda u vezi s državnom imovinom u BiH”.

Ustavni sud BiH je u svojim odlukama naveo da su šume, reke i poljoprivredno zemljište državna imovina, te da se pitanje raspolaganja mora regulisati državnim zakonom.

Državna imovina u BiH je pod zabranom raspolaganja od 2005. godine, zakonom kojeg je nametnuo tadašnji visoki predstavnik u BiH Pedi Ešdaun (Paddy Ashdown).

On je na snazi sve dok Parlamentarna skupština BiH ne donese novo rešenje o raspolaganju imovinom, što se do sada nije desilo.

Dodikovo ‘razdruživanje’ i Vučićevo ćutanje

Deklaracija “Svesrpskog sabora” ne pominje “razdruživanje” Bosne i Hercegovine, kako je naglasio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić u danu njenog predstavljanja.

Taj termin, međutim, koristili su zvaničnici Republike Srpske na čelu sa Dodikom, nakon usvajanja Rezolucije o genocidu u Srebrenici u Ujedinjenim nacijama, protiv koje su lobirali i Beograd i Banjaluka.

“Razdruživanje” bi podrazumevalo secesiju Republike Srpske, iako ni Ustav BiH, ni Dejtonski sporazum ne predviđaju takvu mogućnost.

“Dodik čeka pravi geopolitički momenat kako bi napravio haos u regionu i testirao Zapad, koji je trenutno fokusiran na Rusiju, Kinu i Bliski Istok, tako im da Balkan nije prioritet”, ocenjuje Ivana Stradner.

Izjave o “razdruživanju” je Ambasada SAD u Sarajevu nazvala “udarom” na Dejton, teritorijalni integritet, suverenitet i multietnički karakter BiH.

Dodali su da planovi i postupci Milorada Dodika dovode u pitanje mirnu, demokratsku i prosperitetnu budućnost unutar evroatlantskih institucija koju građani BiH, uključujući stanovnike RS-a, žele i zaslužuju.

Vučić, međutim, u odgovoru Ambasadi SAD u Sarajevu nije komentarisao njihove komentare o Dodiku.

“Neki političari na Zapadu naivno veruju kako je Dodik ‘problem’ za Vučića i kako je on u teškoj situaciji gde mora da balansira. To je upravo Vučićeva igra”, ocenjuje Ivana Stradner.

“Vučić koristi igrače poput Dodika da eskaliraju i onda sebe da postavi kao garanta mira u očima Zapada”, dodala je ona.

Dodik, njegova porodica i zvaničnici Republike Srpske su od ranije pod sankcijama SAD zbog opstruisanja Dejtonskog mirovnog sporazuma.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokazuje zastavu Srbije na “Svesrpskom saboru” u Beogradu, 8. jun 2024.

‘Srpski svet’ u jednom dokumentu

Pored Republike Srpske, Deklaracija koja navodi da “srpski narod predstavlja jedinstvenu celinu”, pominje i Kosovo i Crnu Goru – zbog čega je takođe naišla na kritike dela regionalne javnosti i međunarodnih predstavnika.

“Deklaracija je formalizovala koncept ‘srpski svet’, kojeg promoviše Svesrpski sabor”, ocenjuje Ivana Stradner.

Klikni na "like" i pridruži nam se na Facebooku










“Kao i ‘ruski svet’, tako i ‘srpski svet’ ima za cilj širenje vojnog, političkog i kulturnog uticaja u regionu. Vlast u Srbiji već godinama ulazi u hibridne aktivnosti, tako da i bez jednog ispaljenog metka može da ostvari svoje ambicije”, dodaje ona.

Naglašava da je Vučiću Deklaracija poslužila za “nacionalističku propagandu”.

Ideju o “srpskom svetu” zagovara Aleksandar Vulin, aktuelni potpredsednik Vlade Srbije i Vučićev koalicioni partner.

Po Vulinu srpski svet znači da su Srbi jedinstven politički narod, te da o najvažnijim nacionalnim pitanjima odlučuju zajedno.

Vučić je ranije negirao da je “sprski svet” zvanična politika Beograda.

Kako je Ambasada SAD u Beogradu reagovala na Deklaraciju?

Za razliku od Sarajeva, američka ambasada u Beogradu, imala je blaži ton u komentaru Deklaracije.

“Fokus svih kojima je stalo do Srbije i njene budućnosti treba da ostane na stvaranju mirne i prosperitetne budućnosti za čitav Zapadni Balkan, povećanju regionalne saradnje sa EU integracijom kao konačnim ciljem”, izjavio je ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil (Christopher Hill).

Christopher Hill, maj 2024.

Uz ocenu da fokus treba da ostane na stvaranju mirne budućnosti na Zapadnom Balkanu, Hil je u pisanom odgovoru za RSE 11. juna naveo da Srbija ima konstruktivnu ulogu u tom procesu.

“I mi pozdravljamo mnoge primere njenih lidera u kojima se obavezuju da će to učiniti”, dodao je ambasador.

“Ambasador Hil verovatno misli da će kritikovanjem Vučića situacija u Beogradu još vise eskalirati, da će da isprovocira Vučića, i da će se Srbija više približiti Rusiji i Kini”, ocenjuje Ivana Stradner.

“Ali reči podrške ambasadora neće promeniti Vučićevu računicu i Vučić će uvek smatrati da je Amerika neprijatelj Srbije, ali će instrumentalno koristiti Vašington za svoje potrebe”, dodaje.

Podrška Rusije Deklaraciji

Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan Harčenko je podržao usvajanje Deklaracije o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda.

On je 10. juna ocenio da taj dokument pokazuje da Srbija i Rusija imaju više zajedničkih temelja na kojima “su gradili, grade i tek će graditi” bilateralnu saradnju.

“Podudara se ono što smo čuli na Svesrpskom saboru i ono što (predsednik Rusije Vladimir) Putin naglašava kao osnovno za razvoj Rusije”, izjavio je Bocan Harčenko.

Istovremeno, u Deklaraciji koju su usvojile vlade u Beogradu i Banjaluci, konstatuje se i da srpski narod, Srbija i Republika Srpska treba da čuvaju istorijska prijateljstva sa “dokazanim prijateljima”, ali i da grade nova savezništva.

Ivana Stradner u izjavi za RSE ocenjuje kako Putin, “sa svojim igračima poput Vučica i Dodika”, pokušava da otvori “front” na Balkanu.

“Haos u regionu odgovara Putinu, koji bi to iskoristio za pregovaranje oko Ukrajine, postavljajući sebe kao ‘medijatora’. Ne treba zaboraviti da se Dodik nedavno video sa Putinom, da je Vulin upravo završio seriju sastanaka sa visokim članovima sektora bezbednosti u Rusiji”, dodaje ona.

Aleksandar Vulin, potpredsednik Vlade Srbije, pod američkim je sankcijama, pored ostalog, zbog veza sa Kremljom.

U Moskvi se sastao sa predstavnicima vrha vojske i policije koji su pod sankcijama Zapada zbog učešća u invaziji na Ukrajinu, a u saopštenjima sa tih sastanaka ocenjeno je da je “saradnja Srbije i Rusije” na visokom nivou.

A veze Banjaluke sa Kremljom produbljene su nakon usvajanja Deklaracije, otvaranjem kancelarije Ambasade Rusije 11. juna.

Ovim potezom Bosna i Hercegovina je postala jedina zemlja Zapadnog Balkana u kojoj je omogućeno širenje diplomatske misije Rusije nakon što je ta zemlja započela agresiju na Ukrajinu 2022. godine.

Evropska unija poručuje da se suverenitet BiH ne može narušiti

Reagujući na Deklaraciju “Svesrpskog sabora”, Evropska unija je 11. juna poručila da se suverenitet, teritorijalni integritet, ustavni poredak i međunarodni identitet Bosne i Hercegovine ne mogu narušiti.

“Svaka akcija protiv ovih principa će dovesti do ozbiljnih posledica”, navodi se u pisanom odgovoru portparola Evropske unije (EU) Petera Stana za RSE.

Stano je dodao da EU očekuje od političkih lidera zemalja koje teže pristupanju Evropskoj uniji “da neguju dobrosusedske odnose i regionalnu saradnju, principe i vrednosti za koje se EU zalaže”.

Evrointegracije su u Deklaraciji “Svesrpskog sabora” definisane kao “strateški cilj”, međutim, saradnica nevladine Fondacije za odbranu demokratije iz Vašingtona Ivana Stradner ocenjuje da je to samo na papiru.

“Naivno je misliti da će Vučić da dovede Srbiju ka EU, jer njemu samo su potrebni fondovi iz EU i novac kako bi se održao na vlasti, a ne EU članstvo”, dodaje ona.

Iako je kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, Srbija nije uskladila svoju spoljnu politiku sa politikom Brisela i nije se pridružila sankcijama Rusiji, zbog invazije na Ukrajinu.

Srbija duže od dve godine nije otvorila nijedan klaster u pregovorima o pridruživanju EU.

Comments

Komentariši

GIPHY App Key not set. Please check settings

Loading…

0

What do you think?

Namaz od mrkve

Namaz od mrkve

Napadnut glavni skaut NK Osijek

Napadnut glavni skaut NK Osijek