RADA MANOJLOVIĆ U ZAVOJIMA PJEVALA U GRAČANICI: Nisam kriva što su zaštitari otjerali publiku

Nakon njenog famoznog pada kada je povrijedila oba koljena, Radu Manojlović sreli smo u jednom manjem mjestu Miričine kod Gračanice. Odmah po dolasku izašla je na binu, a po završetku na desetine mladih ljudi, ponajviše djece krenuli su za njom da se slikaju. Rekla im je da samo malo sačekaju, kada je izašla, nije bilo nikoga.

-Ovo je strašno, obezbjeđenje je svu tu djecu vratilo nazad i sada će pomisliti da sam ja kriva za to. Ja sam pored bolova imala dvije opcije ili da otkažem ovaj nastup ili da se pojavim. A, obzirom da je meni grlo dobro, glas me jako dobro služi, ja sam se pojavila. I mnogo svjetske zvijezde poput Madonne, Lady Gage su se lomile, i sve su pjevale u gipsu, pa rekoh hajde da se nastavi tradicija. Naravno, imam i dalje bolove, a najviše mi je što ne mogu da igram na bini, jer su svi moji nastupi vatreni, sve gori, sve se ruši. Ali, nekako guram, ali danas je bilo dosta omladine, i oni su igrali i pravili atmosferu sami za sebe.

Kada si pala, šta si pomislila u tom momentu?

-Bio je to šok, trenutak nevjerice, jer ja zaista nikada nisam pala u svom životu, pa ni kada sam dijete bila. Nisam nikada ni modricu imala. Sve je to na kraju moja greška, nisam znala da je bila jedna šupljina, jer na kraju krajeva svi moramo sami sebe da čuvamo.

Kako si finansijski izdržala pandemiju?

-Jako dobro. Pa svi smo mi radili prije pandemije jako dobro i mislim da niko nije trebao da kuka, sada tu mislim na pjevače koji su zaista radili. I trebao je svako da ima neku ušteđevinu, a ja sam je imala.

Šta te nervira?

-Poznato je da sam ja jedna jako iskrena i uvijek nasmijana osoba, a mogu da se iznerviram samo na nastupu, kada ne radi mikrofon, kada tehnika nije u redu. I kada ja imam probleme sa obezbjeđenjem, ja skoro pa uvijek imam problema sa njima. Po njima je, kao da su oni tu da me štite od publike. Kao oni su jaki, vježbaju cijeli život, a ne znaju ni oni za šta, pa ne daju tim ljudima da dođu do mene, tjeraju ih od mene. Ne znam da li su oni navikli da budu sa pjevačima koji ne žele kontakt sa publikom. Evo, i ovdje su napravili tu zabludu, pa sad možda publika misli da sam ih ja otjerala, a to nije istina. Ja sam sasvim jednostavna i svjesna sam da ja živim od tog naroda. I pozivam publiku da se slikamo, a oni ih tjeraju. To je ono što me nervira. A, inače ništa drugo, može svijet da se sruši, ja se ne nerviram.

Rekla si da ne želiš da pričaš o privatnom životu, zbog čega?

-Pa, zbog toga što ni ja ne znam šta da kažem na tu temu. Ja kada se probudim ujutro prelistam neke novine, portale, da vidim sa kim sam u vezi, da li sam se udala, ili prekinula vezu. Novinari brinu o meni, da mi nikada ne bude dosadno. Sve moje izjave do sada su bile jako šture, nikada nisam dozvoljavala nikome da utječe na mene. Ja stvarno ne znam otkud pojedinim novinarima sva ta mašta. Pojedinci mogu da budu scenaristi, gdje sam ja lik u kojem ja igram ulogu po njihovoj mjeri. Inače sam tip, koji ne voli bilo šta da demantuje u životu. Jer to zaista nije vrijedno. Tako ja, zahvaljujući nekim novinarima pratim dio mog života. Ja znam da novinari žive od senzacija, ja sve to puštam, ali sve do nekih granica pristojnosti.

Klikni na "like" i pridruži nam se na Facebooku

Na ovaj tvoj nastup sa tobom je došla i sestra Marija? Koliko ti znači njena i općenito pomoć porodice?

-Neka njih uvijek pored mene. Da mi nije njih išla bih i gola i bosa hahaha. Moja Marija je moja desna ruka, ništa ne mogu sama da postignem. Išla bih ovako slomljena, polomljena, sama. Čak ide i da kupuje haljine i obuću za mene, proba ih, jer ja ne mogu da se saginjem. Dakle mnogo mnogo mi znači njena pratnja. Dosta sam ja išla sama i rasijana, dvije glave su pametnije od jedne.

Na ovom nastupu po prvi put si se upoznala sa Kemalom Malovčićem?

-Vjeruj mi da je ovo za mene jedan poseban momenat. Svi moji u kući su slušali Kemala Malovčića, ja odrastala uz njegove pjesme. Moj ujak, a kako se kaže u Bosni dajidža „vene reže“ zbog Kemalovih pjesama. Moj brat Nenad je također njegov fan. Ja i danas nekad zapjevam za sebe Kemalovu pjesmu “Gdje si sada leptirice moja“. Snimila sam sa njim i jedan video da obradujem mog ujaka. Ovakve pjevače poput Kemala treba poštovati, ustati kada se kaže njegovo ime.

Bez kompleksa se pojavljuješ na nastupima sa velikim flasterima na koljenima?

-Da i zbog čega da se stidim? Još uvijek su rane koje se vide, a doktor kaže da je bolje kada su otvorene da se brže zamire, ali ja eto ne želim da baš publika gleda u moja poderana koljena. Tako da su flasteri više estetske prirode.

Razgovarao: Bato Šišić