Redakcija
U Briselu je 23. juna održan samit Evropska unija (EU) – Zapadni Balkan na kojem je 27 evropskih šefova država i vlada raspravljalo sa kolegama iz regiona o izazovima sa kojima se suočavaju, naročito u svetlu ruske agresije na Ukrajinu.
Konferencija za novinare nakon uvodnog dela samita, na kojoj je trebalo da se obrate lideri EU a bila je planirana za oko podneva je otkazana.
Lideri Srbije, Albanije i Severne Makedonije, Aleksandar Vučić, Edi Rama i Dimitar Kovačevski, trebalo bi da se obrate na zajedničkoj konferenciji za medije, ali vreme njenog početka još nije potvrđeno.
Samit Evropskog saveta, na kojem učestvuju lideri EU i šefovi država ili vlada njenih članica, počinje 23. juna posle podne u Briselu. Dolazak učesnika najavljen je za 14.15 sati.
Poruke pred samit
Predsednik Evropskog saveta Charles Michel (Šarl Mišel) je naglasio da postoji raspoloženje u EU da se obnovi proces sa Zapadnim Balkanom.
Michel je potvrdio da je u ovom trenutku glavni prioritet EU otvaranje pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom, te da se nastavljaju intenzivni razgovori sa Bugarskom, koje vodi francusko predsedavanje, kako bi se omogućilo zeleno svetlo za početak procesa.
Nemački kancelar Olaf Scholz (Šolc) poručio je da zemlje Zapadnog Balkana moraju imati realnu priliku da se pridruže EU nakon što su dugi niz godina naporno radile na ispunjavanju uslova za ulazak u blok.
“Građani Zapadnog Balkana čekali su skoro 20 godina na priliku da postanu članovi EU”, rekao je Scholz novinarima uoči sastanka lidera EU i Zapadnog Balkana.
“Od najveće je važnosti da ovo postane kredibilno obećanje, jer brojni napori koje su ove zemlje preduzele moraju na kraju dovesti do njihovog prijema”, rekao je on, dodajući da će Nemačka raditi na tom cilju.
Mala očekivanja lidera iz regiona
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je uoči susreta potvrdio novinarima da očekuje da će ga ponovo pritiskati po pitanju sankcija protiv Rusije, te je naveo da će oni koji pokrenu to pitanje “dobiti njegov odgovor”.
“Već smo glasali protiv agresije u Ukrajini u UN-u i podržavamo teritorijalnu teritorijalnu Ukrajinu kao što podržavamo teritorijalni integritet Srbije što nije slučaj sa mnogim članicama EU”, izjavio je Vučić na početku samita.
Upitan šta očekuje sa samita, Vučić je odgovorio kratko: “Ništa”.
Premijer Albanije, jedan od trojice članova inicijative Open Balkans (Otvoreni Balkan) koji su do poslednjeg trenutka učešće na ovom samitu stavili pod znakom pitanja, rekao je novinarima da ne očekuje da će se Bugarska pomeriti po pitanju otvaranja pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom, koja je u istom paketu sa Albanijom.
“Sramota je što jedna zemlja NATO-a, Bugarska, kidnapuje još dve NATO-ove zemlje, Albaniju i Severnu Makedoniju, usred vrelog rata u dvorištu Evrope sa 26 drugih zemalja koje i dalje sede u zastrašujućoj nemoći”, ocenio je albanski premijer Edi Rama.
Predsednik Crne Gore Milo Đukanović je kazao pred samit da očekuje da EU ponovi opredeljenje da nastavi proces ujedinjenja Evrope i da stvori pretpostavke za doglednu integraciju zemalja Zapadnog Balkana u EU.
“Dobro što se nastavlja kontinuitet dijaloga na najvišem nivou EU i Zapadnog Balkana. Posebno mislim da je agresija na Ukrajinu dodatno ukazala na značaj dalje integracije zemalja Zapadnog Balkana”, saopštio je Đukanović.
On je ocenio važnim da se Zapadni Balkan vrati ranijoj dobroj dinamici realizaciji reformi, pre svega, u oblasti vladavine prava i da se na taj način stvore uslove da EU ima argumente za nastavak politike proširenja.
Predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine Šefik Džaferović susreo 23. juna uoči samita sa predsednikom Evropskog saveta Charlesom Michelom.
Kako je poručio tom prilikom Džaferović, ako će Evropski savet dodeliti kandidatski status za Ukrajinu i Moldaviju, onda i Bosna i Hercegovina treba dobiti kandidatski status.
“Zamolio sam predsednika Michela da na sednici Evropskog saveta podrži kandidatski status za BiH”, izjavio je Džaferović.
Dodeljivanje kandidatskog statusa
Evropska komisija preporučila je da se Ukrajini odobri status kandidata kao prvi korak na dugom putu ka članstvu u EU. Komisija je preporučila da se taj status dodeli i Moldaviji.
Ukrajina je za članstvo u EU aplicirala 28. februara, četiri dana posle početka ruske agresije, a Moldavija i Gruzija su to učinile 3. marta.
Evropska komisija je za Gruziju ocenila da treba status kandidata da dobije nakon što ispuni određene obaveze.
Pokretanje pristupnih pregovora sa nekom zemljom zahteva saglasnost svih 27 zemalja članica EU, a stavovi evropskih lidera o tome se razilaze.
Predsednica Kosova Vjosa Osmani je navela da sa ovog skupa očekuje jasnu perspektivu članstva država regiona u EU.
“Ovi, koji su pokazali da stoje uz vrednosti EU, trebalo bi da idu napred i očekujem jasnu poruku”, izjavila je kosovska predsednica.
Očekivanja kosovske javnosti sa samita tiču se vizne liberalizacije, budući da je Kosovo jedina zemlja u regionu čiji građani ne uživaju slobodu kretanja.
Ona je rekla da ne želi da izazove očekivanja javnosti o ovom pitanju jer ništa nije u rukama Prištine, jer je Kosovo četiri godina ranije ispunilo sve kriterijume za viznu liberalizaciju.
“Sada je vreme da države članice EU zaista podrže proces jer je to velika nepravda prema narodu Kosova”, proučila je Vjosa Osmani.
O čemu se još raspravlja?
Lideri EU razmatraju i najnoviju situaciju u vezi sa ratom u Ukrajini, uključujući posledice sukoba po globalnu bezbednost hrane.
U okviru diskusija o ekonomiji i finansijama u eurozoni, na dnevnom redu biće hrvatsko usvajanje eura.
Lideri će razgovarati i o predlogu francuskog predsednika o formiranju evropske političke zajednice, koja bi, kako je zamišljeno, okupila evropske zemlje oko koordinacije po pitanjima od zajedničkog interesa kao što su spoljna politika, energetika i migracije.
Samit 27 lidera EU završiće se u petak pres-konferencijom predsednika Evropskog saveta, Evropske komisije i Francuske, kao zemlje koja završava šestomesečno rotirajuće predsedavanje EU.
EU lideri o Severnoj Makedoniji i Albaniji
Nakon samita EU-Zapadni Balkan, šefovi država i vlada EU će se ponovo okupiti popodne 23. juna kako bi raspravljali o proširenju.
Pored već izvesne odluke o dodeli statusa kandidata Ukrajini i Moldaviji, lideri će se baviti i prilikama na Zapadnom Balkanu.
U fokusu rasprave će biti mogućnost davanja zelenog svetla za otvaranje pristupnih pregovora sa Skopljem i Tiranom.
Lideri će na kraju samita, kasno večeras usvojiti i zaključke u kojima će, prvi put nakon dužeg vremena, potvrditi “nedvosmislenu posvećenost perspektivi članstva Zapadnog Balkana u EU”, te će pozvati na ubrzanje procesa pridruživanja.
