Redakcija
Republika Srpska (RS) nije izvršila presudu prema kojoj mora da plati 45 miliona evra slovenačkoj firmi “Viaduct”. Ovo preduzeće je tužilo Bosnu i Hercegovinu (BiH), nakon što je raskinuta koncesija za izgradnju hidroelektrana na rijeci Vrbas.
Pored odštete, ovaj bh. entitet mora da plati i pet miliona evra na ime troškova postupka, a za svaki mjesec kašnjenja i dodatnih 250.000 evra.
Slovenačka firma je tužbu podnijela Međunarodnom centru za rješavanje investicijskih sporova (ICSID) u Vašingtonu, u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD). Presuda je donesena 18. aprila.
ICSID je osnovan 1966. godine Konvencijom o rješavanju investicijskih sporova između država i državljana drugih država.
Šta je prethodilo presudi?
Ugovor o dodijeli koncesije, vrijedan 165 miliona evra, Vlada RS je potpisala 2004. godine.
Prema Ugovoru, bila je planirana izgradnja dvije hidroelektrane (HE), HE “Krupa” i HE “Banjaluka-Niska”.
Preduzeće “HES Vrbas” u vlasništvu “Viaducta” raskinulo je koncesiju 2015. godine. Razlog je što je Vlada RS 2013. godine potpisala drugu koncesiju sa Elektroprivredom RS o gradnji druge hidroelektrane koja je udaljena nekoliko kilometara.
To je automatski ugrozilo gradnju dvije hidroelektrane koju je planirala slovenačka firma.
Zbog toga je to preduzeće zatražilo nadoknadu od 46 miliona maraka (23 miliona evra). S obzirom da dogovora sa Vladom RS nije bilo, odlučili su se na pokretanje međunarodne arbitraže.
Kome je upućen zahtjev za plaćanje?
Pravni zastupnici “Viaducta” 10. maja su uputili Pravobranilaštvu BiH zahtjev za isplatu 45 miliona evra po osnovu presude.
“Tužena strana nije Republika Srpska, već Bosna i Hercegovina. Tu je nadležnost arbitraže zasnovana na osnovu bilateralnog sporazuma koji je zaključen između BiH i Slovenije. Onda je po tom osnovu pokrenut arbitražni postupak pred Međunarodnim centrom za rješavanje investicionih sporova u Vašingtonu”, kaže Predrag Baroš, predstavnik advokatske kancelarije koja zastupa firmu “Viaduct”.
On dodaje da “Viaduct” zbog toga ne može da pokrene bilo kakav izvršni postupak protiv Republike Srpske, već da je za postupanje, prema arbitražnoj odluci, isključivo odgovorna BiH.
“Tako da, u slučaju nepostupanja prema arbitražnoj odluci, tu se može pokrenuti izvršni postupak protiv Bosne i Hercegovine”, kaže Baroš.
Vlada RS i Savjet ministara BIH potpisali su 2017. godine sporazum prema kojem RS snosi sve troškove u vezi sa arbitražnim postupkom.
U članu 4. Sporazuma Vlade RS i Savjeta ministara BiH navodi se da će Vlada RS “bez odgađanja isplatiti sve eventualne troškove koji bi arbitražom bili stavljeni na teret Bosne i Hercegovine”.
“Međunarodni arbitražni sporovi su između Bosne i Hercegovine i ostalih država. Međutim, Vlada RS je tražila da ona vodi postupak, pošto se radi o njenoj imovini, odnosno, hidroelektranama. RS je sve vodila, izabrali su advokatsku kuću i oni su vodili taj postupak. I izgubili su”, kaže za RSE Mlađan Mandić, zamjenik Pravobranioca BiH.
Mandić naglašava i da ima saznanja da će RS pokrenuti vanredni pravni lijek, odnosno da će se žaliti pred sudom u SAD na način da su povrijeđena ljudska prava u postupku.
Šta kažu u Vladi RS?
Vlada RS održala je hitnu sjednicu 25. maja nakon koje je saopšteno da zadužuje “nadležne institucije i advokatski tim da nađu rješenje” da odgovore na presudu.
Međutim, nije pojašnjeno kakav odgovor bi mogao biti upućen.
Na isto pitanje za RSE nije odgovoreno ni iz advokatske kancelarije koju je angažovala Vlada RS.
Ni Petar Đokić, ministar energetike i rudarstva RS, nije želio da kaže da li će RS isplatiti i kada odštetu “Viaductu”.
Đokić je ocijenio da je presuda “duboko politički motivisana”.
“Nije Vlada raskinula, niti Ministarstvo ugovor, nego je ‘Viaduct’ samoinicijativno raskinuo taj ugovor o koncesiji i tražio od nas veliki novac. Međutim, nisu dokazali niti nama, niti nezavisnoj revizorskoj kući da su negdje jednu marku nekome platili”, rekao je Đokić novinarima 25. maja.
No, pravni zastupnik slovenačke firme ima mišljenje u vezi toga.
“Zaključak Vlade RS zvuči nejasno, jer je presuda arbitražnog suda konačna i pravosnažna. Ne postoji neki odgovor koji jedna od strana i učesnika u postupku može da da. Po ovoj presudi, dakle, može da se postupi ili ne postupi. U slučaju nepostupanja, najveći problem je kamata koja teče od donošenja presude”, kaže za RSE Baroš.
Zašto su ekolozi nezadovoljni odštetom?
Tokom 2004., 2005. i 2006. godine građani Banjaluke su održali niz protesta kojima su se protivili gradnji hidroelektrana.
Formirana je nevladina koalicija za očuvanje Vrbasa koja je prikupila 17.000 potpisa građana da se zaustavi projekat.
“Rijeka Vrbas bi danas bila stajaća voda, da je ‘Viaduct’ izgradio planirane dvije hidroelektrane. Od Banjaluke do Jajca (grad južno od Banjaluke) Vrbas bi bio pretvoren u baru. Bio bi praktično sav u jezerima. Ne bi imao ni kilometar slobodnog toka. Ne bi bilo protoka kroz kanjon koji doprinosi čistoti vode”, kaže za RSE Viktor Bjelić, program menadžer u Centru za životnu sredinu.
I Damir Miljević, energetski analitičar i ekonomista mišljenja je da bi trebala biti pokrenuta odgovornost zbog koncesije, ali i zbog presude.
Miljević ne vjeruje da će isplata 45 miliona evra uticati na budžet RS, ali je za njega upitno, zbog čega se uopšte moralo ići na međunarodnu arbitražu.
“Suštinsko pitanje je prvo ulaženje u aranžman, a drugo, kada se već odustalo od toga, što se umjesto nagodbe išlo na arbitražu za koju se znalo da će biti izgubljena, jer onaj, sa druge strane, nije svojim odlukama ništa uradio”, kaže Miljević.
U međuvremenu, hidroelektrana koju su dogovorile Vlada RS i Elektroprivreda RS je puštena u rad 2018. godine. Ekolozi nastoje da zaštite preostali dio rijeke Vrbas i proglase ga parkom prirode.
