Redakcija
Katastrofalni efekti informativnog haosa na svetskom nivou posledica su neregulisanog informativnog prostora na internetu koji podstiče lažne vesti i propagandu, ocenjuje se u poslednjem izdanju Indeksa slobode medija u svetu koji izdaju Reporteri bez granica (Reporters Without Borders).
Ova međunarodna organizacija fokusirana na medijske slobode nazvala je aktuelni trenutak na globalnoj medijskoj sceni – “novom erom polarizacije”. Polarizacija je, kako se navodi, “dvostruka” i podstiče, kako podele unutar zemalja, tako i podelu između zemalja na međunarodnom nivou.
Indeks slobode medija u svetu za 2022. godinu svrstava 180 država i teritorija u jednu od pet grupa. Stanje u njima tako se ocenjuje kao – dobro, zadovoljavajuće, problematično, teško ili veoma ozbiljno.
U poslednju, kritičnu grupu spada 28 zemalja – uključujući Rusiju i Kinu – što je do sada najveći broj. Mesta s najzabrinjavajućom situacijom su Iran, Eritreja i Severna Koreja, dok su najbolje su ocenjene tri nordijske zemlje: Norveška, Danska i Švedska.
Za to vreme, stanje na Zapadnom Balkanu nije se drastično izmenilo.
Napredak koji su sve zemlje u regionu ostvarile na svetskoj rang-listi prividan je, imajući u vidu da se radi o posledici globalnog pada medijskih sloboda, a ne o suštinskom napretku. Naime, ocene koje su Severna Makedonija, Kosovo, Crna Gora, Bosna i Hercegovina i Srbija zaradile 2022. lošije su ili približne prošlogodišnjim.
Čitav region i dalje spada u grupu problematičnih.
Severna Makedonija najbolje je rangirana država Zapadnog Balkana na 57. mestu, s gotovo nepromenjenom ocenom (68,44 u odnosu na 68,33 iz 2021). Prate je Kosovo na 61. mestu, Crna Gora na 63, te Bosna i Hercegovina na 67. mestu. Ocena Crne Gore tek se neznatno popravila (66,54 u odnosu na 65,67 iz 2021), međutim, to joj je bilo dovoljno za skok od čak 41 pozicije, budući da se u prošlogodišnjem Indeksu našla na 104. mestu.
Na Zapadnom Balkanu, najlošije je rangirana Srbija, na 79. mestu. To je za 14 pozicija bolje nego lane, ali uz lošiju prosečnu ocenu (61,51 u odnosu na 67,97 iz 2021). I pored toga, u izveštaju Reportera bez granica ocenjuje se da je Srbija “sa svoje strane osvojila bodove u borbi protiv nekažnjivosti”.
Invazija Rusije (155. na listi) na Ukrajinu (koja je na 106. mestu) odražava proces u kojem je fizičkom sukobu prethodio propagandni rat, smatraju Reporteri bez granica.
“Novinari ubijeni i povređeni na terenu, nivo cenzure kakav nije viđen od sovjetskog perioda, masovno širenje dezinformacija… U Istočnoj Evropi, osim ljudskih tragedija, rat koji Rusija vodi protiv Ukrajine stvara razorne posledice po slobodu štampe”, navodi se u izveštaju.
Dodaje se i da je pet novinara i medijskih radnika poginulo u pucnjavi tokom prvog meseca ruske ofanzive, koja je počela 24. februara. “Ruska vojska namerno je gađala izvore vesti na teritorijama koje zauzima i pokušavala je da primora lokalnu saradnju s medijima”.
Vlada u Moskvi preuzela je, kako se ocenjuje, potpunu kontrolu nad vestima i informacijama tako što je uspostavila opsežnu ratnu cenzuru, blokirala medije i progonila novinare koji ne poštuju pravila. Mnoge od njih bili su primorani da napuste zemlju.
Sve je počelo prošle godine, posle pooštravanja odredbi zakona koji deo medija karakteriše kao “strane agente”, kao i nakon sudskih gonjenja onih koji su izveštavali o sudbini sada zatvorenog disidenta Alekseja Navaljnog.
Izvršni direktor Reportera bez granica Kristof Delor (Christophe Deloire) izjavio je da postoji povezanost propagande autoritarnih režima s porastom međunarodnih tenzija, što, po njemu, može dovesti do najgore vrste ratova.
“Margarita Simonjan, glavna urednica RT (bivšeg Russia Today), otkrila je šta zaista misli u emisiji na televiziji Russia One kada je rekla: ‘Nijedna velika nacija ne može postojati bez kontrole nad informacijama’. Stvaranje medijskog oružja u autoritarnim zemljama eliminiše pravo njihovih građana na informacije.”
Kontrola informacija ne prestaje na ruskim granicama, tvrde Reporteri bez granica.
“Kremlj nameće svoju viziju rata i nekim od svojih suseda, posebno u Belorusiji (153), gde su nezavisni novinari i dalje proganjani zbog svog rada, od kontroverznih predsedničkih izbora 9. avgusta 2020. i gde je više od 20 medijskih radnika u zatvoru.”
U izveštaju se podseća da su evropske institucije zabranile medije koji šire rusku propagandu u kontekstu invazije na Ukrajinu.
Demokratske države imaju drugu vrstu problema. “Unutar demokratskih društava, podele rastu, kao rezultat širenja medija javnog mnjenja koji prate model Foks njuza (Fox News) i širenja dezinformacionih spirala pojačanih načinom na koji funkcionišu društvene mreže”, upozoravaju Reporteri bez granica.
Ova organizacija smatra da su, na međunarodnom nivou, “demokratije oslabljene asimetrijom između otvorenih društava i despotskih režima koji kontrolišu svoje medije i onlajn platforme, dok vode propagandne ratove protiv demokratija”.
Polarizacija medija, kako se navodi, “hrani i jača unutrašnje društvene podele” u Sjedinjenim Američkim Državama (42), “uprkos izboru predsednika Džoa Bajdena”.
S druge strane Atlantskog okeana, Evropska unija je “uhvaćena između dve krajnosti”.
U Evropi su primetne značajne razlike, dok Norveška ostaje na vrhu svetskog indeksa slobode štampe, “uslovi u oba ekstrema značajno su evoluirali”. Dve bivše komunističke države – Estonija (4) i Litvanija (9) – sada su među prvih deset, dok Holandija (28) više nije. Grčka (108) je zamenila Bugarsku (91) na poslednjem mestu u Evropskoj uniji.
Pojavili su se novi slučajevi ubistava novinara u EU: Jorgosa Karaivaza u Grčkoj i Petera R. De Frajsa u Holandiji, ubijenih u mafijaškom stilu u dva evropska grada. Istovremeno, odgovorni za ranija ubistva Dafne Karuane Galicije na Malti (78) i Jana Kucijaka u Slovačkoj (27) još uvek nisu osuđeni (iako su dve zemlje postigle određeni napredak).
Posebno se ističe porast društvenih i političkih tenzija kojoe podstiču i novi medije, te društvene mreže u Francuskoj (26), kao i potiskivanje nezavisnih medija “neliberalnim demokratijama” kao što je Poljska (66). U toj zemlji su, kako se navodi, vlasti konsolidovale kontrolu nad javnim emitovanjem i strategiju “ponovne polonizacije” medija u privatnom vlasništvu.
Pojedine vlade EU – poput Slovenije (54) i Mađarske (85) – pojačale su drakonske zakone protiv novinara, upozoravaju Reporteri bez granica.
Na globalnom nivou, Kina (175) ima jedan od najrepresivnijih autokratskih režima. Reporteri bez granica ocenjuju da Peking “koristi svoj zakonodavni arsenal da ograniči svoje stanovništvo i odseče ga od ostatka sveta”. To se posebno odnosi na građane Hong Konga (148).
U Turskoj (149) je, kako se navodi, “hiperpredsedništvo” Redžepa Tajipa Erdogana praćeno uskraćivanjem slobode štampe i mešanjem u pravosudni sistem.
“Iako sudovi pokazuju tendenciju da zatvaraju onda kada Erdogan to zahteva, pojedine sudije nedavno su se izjasnile protiv ‘ove represije koja ide predaleko’. Novinari su tako oslobođeni optužbi za zloupotrebu kao što su ‘vređanje predsednika’, ‘pripadnost terorističkoj organizaciji’,ili ‘propaganda’.”
“Konfrontacija između ‘blokova’ raste”, pa tako nedostatak slobode štampe na Bliskom istoku i dalje utiče na sukob između Izraela (86) i Palestine (170), kao i između Indije (150) i Pakistana (157).
Nova metodologija Reportera bez granica definiše slobodu štampe kao “efikasnu mogućnost novinara – kao pojedinaca ili kao grupe – da biraju, proizvode i šire vesti i informacije u javnom interesu, nezavisno od političkog, ekonomskog, pravnog i društvenog uticaja, te bez pretnji po njihovu fizičku i psihičku sigurnost.”
Kako bi se odrazila kompleksnost slobode štampe, pet novih indikatora koristi se za sastavljanje Indeksa: politički kontekst, pravni okvir, ekonomski kontekst, sociokulturni kontekst i bezbednost novinara.
