in

Korupcija, cenzura i nasilje nad manjinama na Zapadnom Balkanu

Slatka-Tajna.Eu

Pripremio Danijel Apro

Brojna dela ozbiljne korupcije u vladama, nekažnjivost, ograničenje slobode izražavanja i štampe, kao i slučajevi nasilja nad pripadnicima etničkih manjina i drugih marginalizovanih zajednica (uključujući LGBTQ+ populaciju), nastavljaju da ugrožavaju demokratiju i poštovanje ljudskih prava u zemljama Zapadnog Balkana, pokazuje poslednji izveštaj Stej dipartmenta (State Departement).

Izveštaj o ljudskim pravima američki Stejt department objavljuje poslednjih 46 godina. Dokument obuhvata procenu stanja međunarodno priznatih pojedinačnih, građanskih, političkih i radničkih prava, utvrđenih u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima i drugim međunarodnim sporazumima.

U poslednjem izveštaju skupljeni su podaci o statusu ljudskih prava širom sveta tokom 2021. godine, u ukupno 198 zemalja i teritorija.

“Informacije sadržane u ovim izveštajima ne mogu biti vitalnije ili hitnije, s obzirom na tekuća kršenja ljudskih prava u mnogim zemljama, kontinuirano nazadovanje demokratije na nekoliko kontinenata i pužući autoritarizam koji ugrožava i ljudska prava i demokratiju – posebno, trenutno, s ruskim ničim izazvanim napadom na Ukrajinu”, navodi Stejt dipartment.

U toku je ruska invazija na Ukrajinu. Okupacija zemlje i navodna aneksija ukrajinskog poluostrva Krim nastavila je značajno i negativno da utiče na stanje ljudskih prava, ocenjuje Stejt dipartment.

“Ruska vlada nastavila je da naoružava, obučava, vodi i bori se zajedno sa separatističkim snagama koje podržava u istočnoj Ukrajini. Vlasti su takođe sprovodile politički motivisana hapšenja, pritvaranja i suđenja ukrajinskim državljanima u Rusiji, od kojih su mnogi tvrdili da su bili mučeni”, navodi se u izveštaju.

U regionu Donbasa, snage predvođene Rusijom navodno su učestvovale u nezakonitom ili široko rasprostranjenom nanošenju štete civilima, nasilnim nestancima ili otmicama, te mučenju i fizičkom zlostavljanju ili kažnjavanju. Verodostojni izveštaji o kršenjima ljudskih prava ukazivali su na oštra ograničenja verskih sloboda, slobode kretanja, političkog učešća, kao i na neopravdano ograničavanje humanitarne pomoći.

Propagandni leci “Rusko proljeće” u Alušti na Krimu, mart 2022.

Posebno se ističe zabrinjavajuća situacija na okupiranom Krimu. U tom delu Ukrajine koji kontroliše Rusija zabeleženi su slučajevi: nezakonitih i proizvoljnih ubistava (uključujući vansudska ubistva), prisilnih nestanaka, mučenja i okrutnog, nehumanog i ponižavajućeg postupanja, kao i po život opasnih zatvorskih uslova i prebacivanja zatvorenika u Rusiju.

Nasilje ili pretnje nasiljem, kako se navodi, usmereni su pripadnike nacionalnih, rasnih ili etničkih manjinskih grupa, uključujući krimske Tatare i etničke Ukrajince.

Stejt department definiše Rusku Federaciju kao “visoko centralizovan, autoritaran politički sistem kojim dominira predsednik Vladimir Putin”.

U međuvremenu, kako vlasti u Moskvi, tako i one u Kijevu, nisu preduzele adekvatne korake da identifikuje, istraži, krivično goni ili kazni većinu zvaničnika koji su počinili zloupotrebe i korupciju, što je rezultiralo klimom nekažnjivosti, upozorava Stejt dipartment.

Korupcija i nedostatak transparentnosti u vlasti izdvajaju se među ključim problemima funkcionisanja institucija u Srbiji, ocenjuje Stejt dipartment.

U izveštaju se navodi da vlada jeste preduzela korake da identifikuje, istraži, krivično goni i kazni zvaničnike koji su počinili kršenje ljudskih prava – u policiji i drugim institucijama – nakon što su se zloupotrebe pojavile u javnosti. Međutim, mnogi posmatrači ocenjuju da su brojni slučajevi korupcije, društvenog i porodičnog nasilja, kao i napada na civilno društvo ostali neprijavljeni i nekažnjeni.

Ukazuje se na izveštaj Fridom hausa (Freedom House) koji Srbiju opisuje kao “hibridni režim”, a ne kao demokratiju. Podseća se i da su eksperti EU primetili kontinuirane probleme s prekomernom upotrebom nejasne optužbe za “zloupotrebu službenog položaja” za navodne slučajeve korupcije u privatnom sektoru.

Tabloidi su ostali popularni i moćni kanali dezinformacija. Mnoge od meta tabloidnih ‘udaraca’ bili su politički lideri opozicionih partija ili građanski aktivisti i nezavisni novinari –

Aktivisti za ljudska prava i nevladine organizacije u Srbiji prijavili su nedostatak efikasnog parlamentarnog nadzora bezbednosnih agencija, piše u izveštaju. Obim nadzora nad ličnim komunikacijama tako je ostao nepoznat. Aktivisti i nezavisni novinari primetili su opsežan nadzor nad objavama građana na društvenim mrežama, posebno onih koji su kritični prema režimu.

Nezavisni mediji su aktivni, ali ograničeni u sposobnosti da izraze širok spektar stavova, zbog prezasićenosti medijskog tržišta i podrške provladinim medijima, ocenjuje Stejt dipartment.

“Tabloidi su ostali popularni i moćni kanali dezinformacija. Mnoge od meta tabloidnih ‘udaraca’ bili su politički lideri opozicionih partija ili građanski aktivisti i nezavisni novinari. Takve priče često su bile predstavljene lažnim ili obmanjujućim naslovima”, piše u izveštaju.

Dodaje se da je analiza koju je objavio beogradski portal za proveru činjenica Raskrikavanje pokazala da je pet velikih beogradskih tabloida, na svojim naslovnim stranama u 2020, objavilo ukupno 1.172 “lažne, neosnovane i manipulativne” vesti.

Predstavnici vlade su i dalje dobijali daleko više medijskog izveštavanja od opozicionih političara. Analiza medija Biro za društvena istraživanja pokazala je da je većina medija bila otvoreno provladina, a da je predsednik Vučić pozitivno predstavljen u 85 odsto nastupa.

Političke probleme pratili su socijalni. Zarada ugroženih interno raseljenih osoba – posebno Roma – skoro je potpuno nestala zbog ograničene slobode kretanja tokom vanrednog stanja. Situacija u romskoj zajednici pogoršala se tokom pandemije, a jedan broj dece bio je primoran da se bavi prosjačenjem, krađom i drugim oblicima rada, upozorava se u izveštaju.

Dok su civilne vlasti zadržale efikasnu kontrolu nad agencijama za sprovođenje zakona i bezbednosnim snagama, nedostatak jasne podele nadležnosti i odgovornosti između 17 agencija za sprovođenje zakona u zemlji doveo je do povremene zabune i preklapanja odgovornosti, ocenio je Stejt dipartment.

Korupcija je i dalje rasprostranjena u mnogim političkim i ekonomskim institucijama, posebno u sektoru zdravstva i obrazovanja, lokalnoj upravi, procesima javnih nabavki i zapošljavanja u javnoj upravi.

Vlada ima mehanizme da istražuje i kažnjava zloupotrebe i korupciju, ali je politički pritisak često sprečavao njihovu primenu. Posmatrači su uočili da je policijska nekažnjivost široko rasprostranjena, a mnogi izveštaju ukazuju na korupciji u državnim i entitetskim službama bezbednosti.

Mnoštvo državnih, entitetskih, kantonalnih i opštinskih administracija – od kojih svaka ima ovlašćenje da donosi propise – stvorilo je sistem kojem je nedostajala transparentnost i pružio mogućnosti za korupciju. Struktura vlasti na više nivoa davala je korumpiranim zvaničnicima široke mogućnosti da traže “naknade za usluge”, posebno na lokalu.

Prema izveštaju Transparensi internešnla (Transparency International) broj istraga o korupciji se smanjio – posebno u entitetima – u proteklih pet godina, a zabrinjava i to što više od polovine krivičnih prijava za korupciju završi sa nalogom da se ne istražuje.

Značajnom količinom medijskog izveštavanja dominirala je nacionalistička retorika i etnička i politička pristrasnost, često podstičući netoleranciju, a ponekad i mržnju, navodi se u izveštaju.

Odsustvo transparentnosti u vlasništvu nad medijima i dalje je problem., a nastavljen je politički i finansijski pritisak na medije. Broj napada na novinare porastao je tokom godine.

Zabeleženo je zastrašivanje, nasilje i pretnje novinarima. Nastavljeno je i zastrašivanje i politički motivisani sudski spor protiv novinara zbog njihovog nepovoljnog izveštavanja o državnim liderima i vlastima.

Klikni na "like" i pridruži nam se na Facebooku







“Verbalni napadi na novinare nastavljeni su i tokom godine, neki od njih i na osnovu pola. Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik više puta je vređao predstavnike medija i analitičare, nazivajući ih ‘izdajnicima, plaćenicima i neprijateljskim medijima’ kada su iznosili činjenice ili mišljenja sa kojima se on ne slaže”.

Širom zemlje nastavljeno je uznemiravanje i diskriminacija pripadnika manjina, ali ne tako često kao prethodnih godina. Vlasti često diskriminisale Rome, posebno Romkinje koje su i dalje bile najugroženije i doživljavale najveću diskriminaciju od bilo koje grupe u zemlji, navodi se u izveštaju.

Korupcija je značajan problem i u Crnoj Gori. Vlasti ne sprovode efikasno zakon kada su u pitanju navodni slučajevi korupcije među zvaničnicima, ocenio je Stejt dipartment.

“Postoje brojni izveštaji medija i nevladinih organizacija da je nova vlada nastavila stare trendove. U javnosti se smatra da je korupcija pri zapošljavanju – zasnovanoj na ličnim odnosima ili političkim vezama – endemska u vladi, kao i na drugim mestima u javnom sektoru. To se odnosi i na lokalni nivo, naročito u zdravstvu, visokom obrazovanju, pravosuđu, carini, političkim strankama, policiji, oružanim snagama, urbanizmu, građevinskoj industriji i zapošljavanju”, navodi se u izveštaju.

Podseća se i da je Komisija Interpola za kontrolu međunarodnih naloga za hapšenje u avgustu 2020. godine usvojila žalbu odbeglog biznismena Duška Kneževića i poništila nalog za njegovo hapšenje izdat 2019. godine. Podseća se da je specijalni tužilac u Crnoj Gori podigao 6 optužnica protiv Kneževića za nekoliko krivičnih dela, među kojima su organizovanje kriminalne grupe, pranje novca i utaja poreza.

Vlasti u Podgorici načelno su poštovale slobodu izražavanja, međutim medijsku scenu i dalje karakterišu nerešeni napadi na novinare, političko mešanje u izveštavanje javnog servisa, te politički pristrasno izveštavanje. Ukazuje se dezinformacije iz srpskih medija, kao i na sadržaje koji izazivaju etničke podele.

“Nasilje i loš tretman novinara i dalje predstavljaju problem. Povišene političke tenzije u zemlji opasnost su za novinare koji su meta fizičkh i verbalnih napada, zbog komentarisanja ili izveštavanja s izbornih skupova, protesta, političkih i verskih okupljanja”, piše u izveštaju.

Vlada Crne Gore učinila je malo da identifikuje, istraži, krivično goni ili kazni zvaničnike koji su učestvovali u kršenju ljudskih prava, Smatra Stejt dipartment, dodajući da je nekažnjivost i dalje velik problem.

Ukazuje se i na izveštaje nekoliko nevladinih organizacija, među kojima je Građanska alijansa, da je tokom ustoličenja mitropolita Srpske pravoslavne crkve Joanikija na Cetinju 5. septembra, “policija koristila disproporcionalnu silu protiv demonstranata, uključujući suzavac i šok bombe, izvan dozvoljenih sredstava za kontrolu okupljenih”, navodi Stejt department.

Kosovski zvaničnici nekažnjeno su se bavili koruptivnim radnjama, ocenjuje Stejt dipartment. Nedostatak efikasnog sudskog nadzora i slaba vladavini prava doprineli su tome. Slučajevi korupcije su često predmet ponovljenih žalbi, a pravosudni sistem je u mnogim slučajevima dozvoljavao da rokovi zastarelosti isteku bez suđenja.

Mnogi korumpirani funkcioneri tako su nastavili da zauzimaju pozicije u javnom sektoru.

Više izveštaja ukazuje da su javni funkcioneri, pojedine političke stranke, preduzeća povezana s vladom, verske grupe, te nezadovoljni pojedinci vršili pritisak na vlasnike medija, urednike i novinare da ne objavljuju određene priče ili materijale. Neki novinari uzdržali su se od kritičkog ili istraživačkog izveštavanja, upravo zbog straha za svoju fizičku bezbednost ili sigurnost posla.

Stejt dipartment navodi i napade na nekoliko novinara iz medija na albanskom i srpskom jeziku, uključujući Radio Slobodna Evropa (fotografija sa blokade kod Zvečana kada su napadnuti novinar i kamerman RSE) oktobar 2021)

Stejt dipartment navodi i napade na nekoliko novinara iz medija na albanskom i srpskom jeziku, uključujući Radio Slobodna Evropa (fotografija sa blokade kod Zvečana kada su napadnuti novinar i kamerman RSE) oktobar 2021)

“Dana 13. oktobra, demonstranti su napali nekoliko novinara iz medija na albanskom i srpskom jeziku (uključujući Radio Slobodna Evropa) koji su izveštavali o protestima u severnoj Mitrovici, nakon operacije protiv krijumčarenja koju je sprovela policija. Novinari su izvestili da su izgrednici zaplenili i razbili video opremu, jurili novinare peške i automobilima i bacali kamenje, molotovljeve koktele i druge eksplozivne naprave”, podseća Stejt dipartment.

Vlada je preduzela korake da identifikuje, istraži, krivično goni i kazni zvaničnike koji su počinili kršenje ljudskih prava, ali je ponekad nedostajala doslednost.

Tokom godine bilo je značajnih izveštaja o korupciji u hrvatskim javnim institucijama, podseća Stejt dipartment.

Državni tužioci nastavili su da procesuiraju nekoliko novih velikih slučajeva korupcije. Ti slučajevi, između ostalih, obuhvataju sudije, gradske funkcionere i javne ličnosti. Pravosuđe je načelno izricalo zakonske kazne, u slučajevima u kojima je postojala osuđujuća presuda. Osude visokog profila za korupciju, međutim, ponekad su padale u žalbenom postupku.

Domaće i međunarodne nevladine organizacije prijavile su zloupotrebe pripadnika granične policije.

Značajna kršenja ljudskih prava uključivala su izveštaje o zastrašivanju i cenzuri novinara, akte neopravdanog policijskog nasilja (protiv migranata), kao i nasilje protiv pripadnika manjinskih grupa, posebno Srba i Roma.

Vlada jeste preduzela značajne korake da identifikuje, istraži, krivično goni i kazni pojedince koji su počinili kršenje ljudskih prava ili korupciju, navodi se u izveštaju.

Pripadnici snaga bezbednosti Makedonije počinili su različite zloupotrebe, uključujući prekomernu upotrebu sile od strane policije i zatvorskih čuvara, upozorava Stejt dipartment. Posebno se ističu nehuman i ponižavajući uslovi i ozbiljna prenaseljenost u pojedinim zatvorskim jedinicama.

U izveštaju se ukazuje i na nasilje i pretnje nasiljem prema novinarima, slučajevi ozbiljne državne korupcije, kao i nedostatak odgovornosti za rodno zasnovano i porodično nasilje.

Vlada jeste preduzela korake da identifikuje, istraži, krivično goni i kazni zvaničnike koji su počinili zloupotrebe ili korupciju, a makedonski ombudsman smatra da je nekažnjivost policije i dalje problem, ali u manjoj meri nego u prošlosti.

Pripadnici snaga bezbednosti Makedonije počinili su različite zloupotrebe, uključujući prekomernu upotrebu sile od strane policije i zatvorskih čuvara, upozorava Stejt dipartment (na fotografiji detalj iz zatvora u Skoplju)

Pripadnici snaga bezbednosti Makedonije počinili su različite zloupotrebe, uključujući prekomernu upotrebu sile od strane policije i zatvorskih čuvara, upozorava Stejt dipartment (na fotografiji detalj iz zatvora u Skoplju)

U Vašingtonu posebno ističu da su vlade širom sveta nepravedno zatvarale, mučile ili čak ubijale političke protivnike, aktiviste, branitelje ljudskih prava ili novinare. Takvi slučajevi zabeleženi su, između ostalih zemalja, u Rusiji, Kini, Severnoj Koreji, Nikaragvi i Siriji.

U Vašingtonu posebno ističu da su vlade širom sveta nepravedno zatvarale, mučile ili čak ubijale političke protivnike, aktiviste, branitelje ljudskih prava ili novinare.

Dokumentuju su zloupotrebe protiv mirnih demonstranata u Mjanmaru, Belorusiji, Kubi, Hong Kongu i Sudanu.

Izveštaj takođe sadrži, kako se navodi, “znake napretka i tračak nade, jer se neukrotiva volja za slobodnim životom nikada ne može ugasiti”.

“U Iraku, ljudi daju svoje glasove da oblikuju budućnost svoje zemlje na verodostojnijim i transparentnijim parlamentarnim izborima nego 2018. U Bocvani je sud unapredio ljudska prava LGBTQI+ osoba, podržavajući dekriminalizaciju istopolnih odnosa. U Turkmenistanu su pomilovani svi zatvoreni Jehovini svedoci koji prigovaraju savesti na služenje vojnog roka, što je pobeda za slobodu veroispovesti ili uverenja”, piše u izveštaju.

Dodaje se i da je američki predsednik Džo Bajden (Joe Biden) odbranu demokratije i ljudskih prava nazvao odlučujućim izazovom našeg vremena.

“Kroz kontinuiranu posvećenost SAD unapređenju ljudskih prava, kako na domaćem tako i na međunarodnom planu, najbolje poštujemo generacije Amerikanaca”, ističu u Stejt dipartmentu, koji su pripadnici manjinskih i istorijski marginalizovane grupa “čije je zalaganje za prava sebe i drugih gurnulo Ameriku ka ‘savršenijoj zajednici’.”

Comments

Komentariši

Loading…

0

What do you think?

ANTONIJA ČERKEZ: Kao Dženifer Lopez

Liverpul u polufinalu Lige šampiona