Novak Đoković je poslije trijumfa na Mastersu u Parizu sve misli usmjerio ka narednom cilju, ATP finalu u Torinu.
Poslije pobjede u meču sa svjetskim brojem dva, Danilom Medvedevim, Novak je rekao da je malo vremena za slavlje, jer slijede nove obaveze.
Na pitanje kako će proslaviti 37. masters titulu, rekao je da će to biti skromno, na uobičajen način.
“U naručju najmilijih! Tu su mi žena i deca, imamo neku lepu tortu pa ćemo da se zasladimo i pustimo neku lepu muziku, tako da proslavimo pre nego što otputujemo dalje. Tenis je takav sport gde uvek moraš da okreneš drugu stranicu veoma brzo i da se usredsrediš na naredni izazov, a naredni izazov je već tu, za nekoliko dana. Nema previše vremena za slavlje i za analizu istorijskih uspeha. To ostavljam drugima. Naravno da sam svestan, ali verovatno ne u potpunosti zato što ne dozvoljavam sebi previše da se opustim. To malo glupo zvuči, naravno da ću da gledam da se opuštam, to je jako bitno, ali ne i da previše slavim jer je iza ugla neko novo takmičenje. Ja to svesno biram, igram ovaj sport, nemam pritisak da nastavim od bilo koga, ali imam punu podršku i to je nešto što mi mnogo znači”, kaže Novak.
Upitan da li sebe može jednog dana da zamisli da bude trener, recimo Danila Medvedeva, kada Rus bude imao više od 30 godina, Novak se nasmijao, ali i pohvalio velikog rivala.
“Mislim, ako bih bio njegov trener, ne bih imao mnogo posla. Šalim se. On je jedan od najboljih tenisera sveta u ovom trenutku, a ako ga zdravlje bude služilo, biće u vrhu godinama i osvojiće još slemova. U to nema sumnje.
Da, vidim sebe kao trenera. Volim stvarno ovaj sport. Ne volim ga samo onda kada pobeđujem – volim ga kada sam sa svojom decom na terenu, kada ga gledam na televiziji ili uživo, i kada pokušavam da prenesem svoje iskustvo i znanje novim generacijama u Teniskom centru Novak kojem sam jako posvećen. Trudim se da sve što sam uradio i naučio prenesem na nove generacije. Znanje može da bude kletva, ako ga ne upotrebljavaš. Mislim, jeste upotrebljivo za mene, ali šta ću s tim posle, da ga nosim u grob i da kažem ‘bio sam najbolji’, a da niko posle mene nema te informacije iz mog života, filozofije, metodologije rada, pristupa.
Nekako sam i ranije sam krenuo u sve to, dok sam još aktivan teniser. Nikada nije kasno, a nikada nije ni rano. Za mene je to logičan sled stvari u životu, da to prenesem na nekog drugog. Vidim se u različitim ulogama u budućnosti, zašto da ne, drago mi je da mogu da se razvijam i kao trener”, zaključio je Đoković.