Redakcija
U italijanskom gradu San Venedemiano, nekih četrdesetak kilometara od Venecije, nezaboravno druženje i koncert Bosancima i Hercegovcima, kao i svim ostalim narodima sa prostora bivše Jugoslavije priuštili su popularna regionalna zvijezda Viki Miljković, te njen mlađi kolega pred kojim je blistava i uspješna karijera Benjamin Kličić.
Viki je noć prije pjevala u Beču, a na ovom putovanju i obadvije večeri pratili su je i sa njom bili suprug Taške i sin Andrej.
Prije početka nastupa sa Viki smo kratko razgovarali o novoj sezoni Zvezda Granda, o porodici, Ceci, Bosancu, ali i o Marini Tucaković.
-Iskrena da budem, početak nove sezone takmičenja je fenomenalan. Atmosfera tokom snimanja je opuštena, vesela, a gledanost nikad bolja. Ako ćemo iskreno, promjena nam je baš svima veoma prijala.
Mnogi su primjetili da ste od samog očetka ove sezone Zvezde Granda nekako oživjeli, postali ste veoma pričljivi?
-Ne, ne ja se ne bih složila sa tim. To je možda u prve dvije emisije izgledalo tako zbog toga što smo svi bili pomalo sluđeni. Trebalo nam je svima vremena da se nova postavka žirija ustali, da postanemo uigran tim. S obzirom da ja Cecu znam dugi niz godina i ona nije meni uopšte nova. Ja sam samo malo više bila onako brbljiva da bi sve to malo pokrenula i dala dinamiku. Malo sam sve to uzdrmala i mislim da je baš upalilo.
Kako se po Vama Ceca snašla? Od samog početka, djelovala je u prvoj emisiji pomalo izgubljeno, veoma često je glavu okretala u Vašem pravcu, kao da je tražila pomoć?
-Ne bih rekla da je bila izgubljena, već je to slučaj sa svima nama kada se po prvi put negdje pojavimo, a posebno u jednom takvom formatu muzičog šou programa. Treba vremena da se snađeš, adaptiraš, ali Ceca se veoma brzo snašla, veoma brzo kapira, jednostavno uklopila se u tim. Već u prvoj emisiji je sve konce pohvatala, pa je u drugoj bila već onako kako treba. Ja sam takva po prirodi i uvijek se trudima da ljudima budem podrška kada god to mogu, pa bilo to Ceca i bilo ko drugi. I kada je Đorđe došao u prvu emisiju i njega sam podržala, jer znam kako je meni bilo kada sam došla u tim kao posljednja. Ja tada nisam imala podršku od kolega već su me, da kažem, onako više podbadali. Oni su bili na jednoj, a ja na na drugoj strani i to mi je tada bilo zaista jako teško palo.
Da li zaista postoji ta neka nepodnošljivost između Cece i Bosanca?
-Mislim da je još veoma rano o tome govoriti. Ja zaista ne znam šta je u pitanju, ali sigurna sam da će vrijeme pokazati o čemu se tu radi.
Prije 18 godina objavili ste pjesmu „Crno na belo“ koja je tada bila hit, a sada je opet oživjela i opet regionalni hit. Ovo ljeto je bilo u znaku te pjesme, da li je bilo ljubomore kolega?
-Generalno ja mislim da kolege meni ne žele zlo niti sam primjetila bilo kakav vid ljubomore. Sa svima imam divan odnos, imam punu podršku, pa i u novom poslu kojeg smo moj suprug Taške i ja pokrenuli, a po pitanju imobilije. Svi veoma rado i otvorenog srca dođu na moja vrata, a ja ih isto tako i prihvatim, sa velikim zadovoljstvom. A, što se tiče te pjesme i tog mega hita, ona mislim da nema vrijeme i rok trajanja, a tako je sa svim pjesmama koje postanu veliki hitovi. Ovom prilikom od srca pozdravljam mladu grupu Sarajlija koji su to sve pokrenuli, oživjeli svojom koreografijom, a ključni momenat u svemu tome je njihova pozitivna energija, koju oni nose sa sobom. Veliki pozdrav za Irfana i njegovu ekipu. Divni su i još jedno veliko hvala, a imala sam priliku i da ih lično sve upoznam. Družili smo se u Sarajevu i šetali Baščaršijom. Sve su to mladi i obrazovani ljudi, vrijedni svake pohvale.
Po čemu će te pamtiti Marinu Tucaković?
-Pokojna Marina Tucaković je mene stvorila. Svi moji hitovi govore o tome po čemu ću da je pamtim. Ja sam kod nje došla kada sam bila samo 14 godina stara. Bila sam jedna mršava djevojčica iz Niša, ali moj glas je bio veoma ozbiljan i stabilan, a Marina je to prepoznala. Podržavala me od samog početka, jednostavno bila sam jedna od njenih mezimica poput Cece, Jane, Jelene Karleuše…“.
Na ovom nastupu sa Vama je i sin Andrej…?
-Moj Andrej je u potpunosti posvećen sportu, ali on je moja najveća podrška. Ne pokazuje da prati sva dešavanja oko mene, ali ja znam da on ustvari sve pomno prati i on je moj veliki sudija. Nije u ovom svijetu i njegov sud mi je baš zbog toga veoma mjerodavan, ali je vrlo objektivan, zna da pohvali, ali i da pokudi. Ustvari Taške i Andrej su moj život, moja snaga i veliki životni pokretač. Bez zdrave i stabilne porodice nema ni zdravog života.
Razgovarao: Bato ŠIŠIĆ
