in

AMELA ZUKOVIĆ: On će ostati moja velika slabost

Slatka-Tajna.Eu

Amelu Zuković ponovno smo sreli u Njemačkoj. Ostala je ista. Osmijeh na licu, raspoložena za razgovor, ne odustaje od pitanja na koje daje iskrene odgovore, a to je već decenijam tako.

-Putovanja po Evropi su mi nedostajala, ali sam se ovaj put susrela sa tim nekim novim zakonima i pravilima po pitanju avionskog saobraćaja. A, ja nisam baš osoba koja voli da poštuje ono što joj se nameće. Međutim, sila zakon mjenja, pa tako sam i ja morala da se prilagodim. Ja imam jako mnogo prijatelja na Zapadu, nedostajali su mi, a naravno nedostajalo je i posla, a samim tim i novca. Ali, para i ne baš toliko, jer one su meni zaista na zadnjem mjestu, a kod mene stvarno jesu. Nije da ih ne volim, da ih mrzim, ali nisam opterećena, i drago mi je da sam ostala takva.

Prateći Vas na društvenim mrežama, koje vodi Vaš sin Alis, niste baš tokom pandemije ni mirovali mnogo…?

-Baš kada sam bila primorana, jesam. Ali, tada smo napravili naše viber grupe, pa smo se gledali, svirali, akšamlučili. Mnogi su mi zamjerili što nisam uživo pjevala na Facebooku. Možda sam i trebala, ali sad se pokazalo da je bolje i što nisam, jer po ovim nastupima vidim da su me se ljudi poželjeli.

Rekli ste da niste neki poštovalac zakona…?

-Samo zakone prirode poštujem, ha, ha, ha. Vrlo često sam dolazila u sukob sa zakonom, ali valjda je to zbog toga što sam u horoskopu škorpija, ratoborna sam i ne dam nikome ispred sebe. Ja hoću da priznam grešku, ali pod uslovom da ja to sama priznam, a ne da me neko na to tjera. Ne volim ništa u životu što je pod moranje. Ne volim da me tjeraju da pjevam, jedem, da se smijem… Ja volim da sve ide spontano. A u mojoj mladosti bilo je i tuča, zabrana… Neki žele da zaborave takvu mladost, a ja to ne želim. Želim da se sjećam i lijepih i ružnih stvari. To je, Bože moj, sve normalno.

A, što se tiče zakona prirode, za koje ste rekli da ih vrlo rado poštujete, da li moraju da Vas tjeraju na seks?

-Nikada, ama baš nikada, nisam imala sa tim problema. Bilo je obrnuto, morala sam da ih tjeram od sebe. Kada se povede priča o tome ja uvijek spomenem Zlatu Petrović. Jedna naša koleginica napravila se važna, pa je kritikovala moj način života, Zlatin i još par njih. Svi mi imamo te zakone prirode, a Zlata joj je odgovorila: “ Slušaj bre ti, i ti si imala mnogo njih, samo nisi ostvaljala trag.

Da li postoji muškarac koji je baš ostavio neki dublji trag u Vašem životu?

-Postoji, naravno da postoji, ali zbog nekih zaista, ali baš zaista opravdanih razloga, ne želim ime da mu spominjem. Poštujem tu našu diskreciju, on će se prepoznati kada ovo bude čitao, ali i mnogi naši zajednički prijatelji će znati o kome se radi. Kada se sretnemo strašno se teško suzdržimo, jer ta naša hemija nikada nije prestala, ali sad su neke sasvim druge okolnosti kako u njegovom tako i u mom životu, ali ON će ostati moja vječita slabost.

Alis je Vaše jedino dijete. Da li ste razmišljali da proširite porodicu?

-Jesam, naravno da jesam, a posebno što ja dolazim iz porodice u kojoj je bilo pet sestara. Ali, zbog zdravstvenih razloga, kako dragi Bog tako i priroda, mi nisu dozvolili da se po drugi put ostvarim kao majka. To mi je stvarno žao i ne toliko zbog mene same, koliko zbog toga što moj Alis nema brata ili sestru. Ima polusestru i polubrata, ali nema brata dok ne rodi majka. Ali i ja Alis imamo takav odnos, kao jako dobri, dobri drugovi.

Pa, da li Vam sin nekada sugerira po pitanju muškaraca, da li Vam traži partnera?

-Ne, on meni često kaže, kad mu ja kažem kako imam neki dobar frajer: „Uh, mama meni je baš njega žao, ne daj Bože da ga ti uhvatiš“, ha, ha, ha…

Tokom pandemije niste bili u onoj grupi pjevača koji su se bili raskukali kako nemaju novca, nemaju šta da jedu i tako dalje?

-Jesam, tražila sam samo ko će da pije sa mnom ha, ha, ha, a bilo ih je toliko, da su čekali na red. To je ustvari sve taj neki sarajevski, bosanski ili hajde da kažem i jugoslovenski duh, a on je takav da smo mi svi ljudi od stola i akšamluka, razgovora, dodira, pa je i taj način mene donekle zadovoljio. Ja na svu sreću nisam pobornik ili ovisnik nove tehnike, mobitela, interneta, društvenih mreža, ali sam tokom pandemije rekla, hvala ti dragi Bože, što ovo govno od svega postoji. Iskoristilo se u tom vremenu, ali u suštini sve to ne volim.

S obzirom da imate otvorene poglede na život, da li su Vam se žene udvarale i ako jesu, kako ste reagirali?

-Ja sam osoba koja tu gej populaciju prihvatam sasvim normalno. Imam jako mnogo prijatelja, prijateljica među njima. Družim se sa njima i ta naša druženja su nezaboravna. Sarađujem i radim sa njima kako po pitanju muzike tako i u nekim drugim stvarima. Nisam imala nikakvih nabacivanja, valjda zbog toga što sam im dostupna, malo sam i opičena, pa valjda misle, valja ovoj budali stati u klinč ha, ha, ha. Uvijek sam spremna za razgovor i saslušam ih. Sve ih poštujem i cijenim sve dok ne nanose, bol, tugu, nekoj trećoj osobi. Šta više, imam više dobrih prijatelja iz tog svijeta, mnogo su iskreni, kada te prihvate onda su ti „do jaja“ prijatelji.

Zbog čega mnoge pjevačice iz BiH glume „veličine“ dok one iz Srbije su sasvim opuštene i spremne za skandale?

-Biti žena, biti sama u ovom poslu je jako, jako teško. Biti ovakav poput mene, otvorena, komunikativna, dostupna, opet je vrlo teško. E, te koje glume visine, one su odabrale taj mnogo lakši put, umislile su da su nešto i neko i da su iznad mnogih, a ustvari nisu. Na kraju kada padnu razbiju ne samo dupe, već i sise i dupe. Ja nikome ne zamjeram, neka svako radi i misli kako je najbolje za njega. Neke moje postupke mnogi mi zamjeraju, neki mi govore kako bi bilo divno da budem dama, a ja im odgovorim da ja i jesam dama, ali me trebaš kao takvu prepoznati i treba da dođeš do mene.

Zbog čega ste stalno obučeni u crno?

-Nekada dok sam bila mlađa jako sam voljela te neke žive boje, a moja omiljena boja je bila crvena. E, sada sam došla u te neke godine, a posebno kada pjevam u kafani gdje je živo pjevanje, pa i po cijelu noć, tada se jako znojim. Imam probleme sa klimaksom, jako se mnogo znojim, a da bi se sve to sakrilo može se postići samo sa crnom bojom.

Klikni na "like" i pridruži nam se na Facebooku







Ne krijete da volite akšamluke, piće, kada ste se zadnji put mortus napili?

-Uhhh, joj, prije desetak dana. Tako sam se lijepo u „Kulinom dvoru“ satrala i bila je to dnevna varijanta koju najviše volim. Prijateljica mi je slavila rođendan i bilo je žensko sijelo. Krenuli smo u podne i završili u ponoć, baš onako damski ha,ha,ha…

Kakva je Amela Zuković kada se „ubije“ od alkohola?

– Vjeruj mi ista kao i sada dok sa tobom razgovaram, bez kapi alkohola u sebi. Jedino što je loše da u takvom stanju maltretiram muziku. Ja se još nikada nisam napila da pod pod kontrolom nemam ama baš sve. Volim samo da me muzika zadovolji i sav novac kojeg imam uz sebe bacam na muziku.

Kažu da uz alkohol ide i kocka, da li ste se time bavili?

-Nikada, baš nikada. Pa znaš li ti, koliko ja rakije mogu da popijem, za možda nekih 500 maraka koje bi izgubila na kocki. Nisam nikad kockala, volim da igram remija ali za ručak, večeru i tako te neke sitnice.

Da li postoji još neko na estradi sa kojim ste dobri kao sa Šemsom?

-Ne ne postoji, kako na bh. isto tako ni na srbijanskoj. Jednostavno nije kliknulo. Sa pokojnom Vidom Pavlović sam bila nešto slično kao sa Šemsom, pa sa Šabanom, ali u Bosni sam imala prijatelje, moje prave prijatelje, koji su nažalost rahmetli, Ćazim Čolaković i Ramče. To su bili ljudi koji su mene uveli u svijet kafane i zahvaljujući njima ja danas radim dobro taj posao. A, to je možda i čak bitnije od pjevanja.

Da li ste nekad bili u neprilici zbog Vašeg imena i prezimena?

-Znam na šta ciljaš, ali moram da budem iskrena da nikada nisam došla u takvu situaciju. Bilo gdje da sam gostovala nikada niko mi nije postavljao pitanja ili dovodio u pitanje moju vjeru, naciju. Valjda i zbog toga što znaju kakva sam i kako bih reagovala na to. Nikada se nisam postidjela svog imena i prezimena, nacije i moje države, jer onda bi to značilo da se stidiš svog oca i majke, a to je za mene najveći zločin.

Da li se nekada desilo da ste se zacrveni ili postidjeli pred nekim?

-Naravno da jesam. Ali prije svega ta osoba mora da vrijedi nešto i da mi znači mnogo u životu, a ta osoba je bila moja mama rahmetli. Bila je jedna jako mudra žena, sa samo četiri razreda škole. Znala me je na jedan prefinjen način barem deset puta u toku dana zacrveniti, a svi ostali ne. Jer crvenjenje je znak slabosti.

Pred muškarcima?

-Ma, pred njima posebno ne. Muškarca po mom izboru ne može da nacrta ni Pikaso. To nema veze sa seksom, nađem ja nekog sa nekom falinkom, ali progledam mu kroz prste, ali ništa ozbiljno.

Nove pjesme?

-Ne razmišljam o tome, čekam da prođe ovo vrijeme. Jer meni treba čista duša i srce da bi ušla u studio. Dobila sam jednu odličnu pjesmu od Halida Muslimovića, ali sačekat ću još malo.

Vi i Šemsa ste ja ko dobre prijateljice, šta joj zamjerate?

-Zamjeram joj što neće više da snima, što neće da održi solistički koncert, zamjeram joj što je mnogo manje viđam nego prije, jer je stalno u Švedskoj. Kako je ona prestala da snima ja sam prestala da skidam njen pjesme, a zadnju koju sam skinula je „Mahala“. A, inače je mnogo volim i ništa joj više ne zamjeram.

Jedna ste od rijetkih pjevačica u BiH, pored Šemse Suljaković, koja je uvijek otvorena za razgovor, sve iznosite javno, imate odličnu komunikaciju sa novinarima, običnim ljudima, publikom…

-Pa upravo zbog toga ljudi i ne kritikuju tih nekih milion grešaka koje napravim. I ja sam Božiji rob i nisam pala sa Marsa. Sebe sam u javnosti predstavila kao jednu sasvim normalnu ženu, osobu. Ja zamjeram svim mojim kolegama koji od sebe prave nekog bauka, meni je to sasvim smiješno. Naravno u svemu se mora imati mjera, kako u smijehu, šali, rakiji, alkoholu, seksu, novcu, reklamiranju. Moje pravilo je sredina, ne dam se ni sa prijeda niti odozada.

Razgovarao: Bato ŠIŠIĆ

Comments

Komentariši

Loading…

0

What do you think?

Najpoznatiji plodovi Mediterana izloženi u Stocu

Verneru od dolaska u Čelsi poništeno 16 golova