in

Kina da odustane od termoelektrana u Srbiji i BiH

Slatka-Tajna.Eu

„To je pitanje od milion dolara”, kaže kratko Vava Vang (Wawa Wang), programska direktorka međunarodnog programa Pravednih finansija (Just Finance), odgovarajući na pitanje da li će Peking postupiti u skladu sa svojim obećanjem o prestanku izgradnje termoelektrana na ugalj u inostranstvu.

Njena organizacija uključila je u svoja praćenja i Zapadni Balkan jer je, kako ocenjuju, region postao ključno mesto kada se govori o kineskom izvozu tehnologije za obradu uglja ali i obezbeđivanje finansija za projekte razvoja termoelektrana na ugalj.

„Ili da budem preciznija kada uzmemo u obzir sve njihove projekte koji su planirani, a tiču se proizvodnje energije iz uglja u inostranstvu, pitanje od trilijardu dolara. Jednostavno, čekamo da čujemo šta će tačno Kina reći – kada se prestaje sa ovim projektima“, pojašnjava Vang.

Dok čeka na naredni korak Pekinga, Vang u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE) između ostalog navodi da bi volela da prvo kinesko odustajanje bude od započete izgradnje termoelektrane Kostolac B3, oko 90 kilometara istočno od glavnog grada Srbije.

Šta je izneo Si Đinping?

Obrt u upotrebi uglja u teremoelktranama najavio je na zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, kineski predsednik Si Đinping, kada je objavio da Peking planira da prestane sa izgradnjom termoelektrana na ugalj u inostranstvu. Takođe izneo je namere te zemlje da pojača podršku siromašnijim zemljama u razvoju čiste energije.

U svom obraćanju putem video-linka 22. septembra nije detaljnije obrazložio planove, ali se očekuje da ova najava ograniči širenje postrojenja na ugalj u mnogim zemljama u razvoju u okviru kineske inicijative „Pojas i put“, na čijem je putu više zemalja Zapadnog Balkana. Kina, u tekućoj 2021. godine, po prvi put nakon nekoliko godina, nije najavila finansiranje nijednog projekata postrojenja na ugalj.

Danski program Pravednih finansija ranije je ukazao da javni razvojni fondovi zemalja moraju biti korisni ljudima, klimi i okolini, ali da se na primeru projekata koje podržava Kina, vidi da oni nekada podržavaju najrazornije i najštetnije aktivnosti.

Energija uglja je, kako objašnjavaju, najzagađeniji izvor energije u svetu i najveći doprinos klimatskim promenama. Ipak, sagovornica RSE navodi da ju je najava kineskog lidera iznenadila.

Stanje šoka

Vang: Da, kao i svi koji prate aktivnosti Kine u inostranstvu, bili smo potpuno šokirani. Mislim da je ceo svet odahnuo kada smo čuli za najavu Kine da će prestati sa podrškom za energetske projekte koji se zasnivaju na uglju, naročito zbog onih projekata koji su planirani u sklopu projekata „Pojas i put“.

Ipak, to ne menja činjenicu da je trenutno, samo u ovoj godini predviđen rad na postrojenjima na ugalj ukupne snage od 40 gigavata. Prema našim istraživanjima, kineske kompanije su trenutno uključene u rad još najmanje 10 termoelektrana na ugalj, širom sveta, uključujući tu i projekte u Bosni i Hercegovini, Turskoj, Indoneziji, Vijetnamu i Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Nekoliko projekata trenutno je predmet pregovora u Africi. Dakle, iako zaista podržavamo obećanje koje je dala Kina, zapravo čekamo da vidimo koliko takva obećanja možemo uzeti za ozbiljno.

Konkretno, da li će Peking uskoro izaći sa nekim vremenskim okvirom, kada tačno prestaje podrška, finansijska i svaka druga za izgradnju projekata koji podrazumevaju proizvodnju energije iz uglja u inostranstvu.

RSE: Znate li ko može da izvrši, da li iko može da izvrši, pritisak na Kinesku vladu da izađe u javnost sa jasnim vremenskim okvirom, kada misli da prestane sa podrškom projektima proizvodnje energije iz uglja u inostranstvu?

Vang: Mislim da nijedna zemlja samostalno ne može da ostvari takav pritisak na Kinu. Kineska vlada mora, pre svega, da bude spremna da preuzme takvu obavezu. I to ne zato što će pokleknuti pod stranim pritiscima, već zbog toga što postoji pređeni put od nekoliko godina kritika koje dolaze na njihovu adresu od međunarodnih organizacija, eko aktivista i kroz klimatsku diplomatiju. Važno je da se prepozna da postoje lokalne zajednice na koje negativno utiču kinski projekti koji se zasnivaju na uglju.

To su lokalne zajednice koje su ugrožene od Azije, Afrike, Latinske Amerike pa sve do Zapadnog Balkana. Lokalne zajednice i nevladine organizacije zajedno su ukazivale na očigledne negativne posledice takvih projekata koji se zasnivaju na uglju, kako po životnu sredinu tako i po ljude i njihovo zdravlje.

Zaista mislim da, kada pogledamo malo unazad, dok je 2015 godine Barak Obama bio predsednik Sjedinjenih Američkih Država on je sa predsednikom Kine Si Đinpingom postigao dogovor na najvišem nivou koji je trebalo da ograniči podrške svih država za bilo koju međunarodnu podršku energetskim projektima koji su štetni po životnu sredinu ili je zagađuju.

Klikni na "like" i pridruži nam se na Facebooku







Zajednička izjava koju su potpisali tada, 2015. godine, nikada nije stupila na snagu, kada je reč o kineskom delu dogovora. Zemlje koje su u azijskom delu kineskog projekta „Pojas i put“ i za koje je predviđeno da učestvuju u gradnji energetskih postrojenja koje se zasnivaju na uglju, zapravo su po prvi put javno pozvale Kinu da se sa tim projektima prekine. Takođe po prvi put, 2020. godine, Evropska komisija je zvanično pozvala Kinu da prestane sa izgradnjom elektrana na ugalj.

RSE: Koji projekat očekujete da može prvi da bude prekinut?

Vang: U idealnom svetu, ako (Kina) ispuni to obećanje nadamo se da će se primeniti i na one projekte koji su već u izgradnji. UN je jasno rekao da jednostavno više nije moguće podržavati energetske projekte koji se zasnivaju na iskopavanju uglja. Nastavak bilo kojeg projekta koji podrazumevaju ugalj kao energent biće udar na klimatske promene i doprineti ekološkoj krizi sa kojom se trenutno suočavamo.

Ono što bismo najviše voleli da vidimo kao prvi projekat od kojeg se odustaje jeste Kostolac B3, na istoku Srbije, koji je trenutno još uvek u fazi izgradnje. Ne samo zbog obećanja koje je dala Kina, već i zbog toga da je ceo proces odobravanja ovog projekta, bio problematičan od samog starta. Takođe, voleli bismo da kineske vlasti odgovore na pritužbe lokalnih zajednica, za koje znamo da su dobili, a koji se tiču Tuzla 7 projekta, na severoistoku Bosne i Hercegovine.

RSE: Da li mislite da na globalnom nivou postoji pozitivan trend kada govorimo o tome da zemlje prestanu sa korišćenjem fosilnog goriva, kao što je ugalj, kao izvora energije.

Vang: To je put kojim moramo da krenemo ako želimo da se borimo sa globalnim klimatskim promenama. Moramo da budemo svesni činjenice da su sve zemlje članice Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) izašle sa tržišta zapadnog Balkana kada govorimo o projektima proizvodnje energije koje se zasnivaju na uglju. Da li će Peking postupiti u skladu sa svojim obećanjem o prestanku izgradnje termoelektrana na ugalj u inostranstvu znaćemo kada budu najavili vremenski okvir za prestanak podrške za sve inostrane projekte.

RSE: Koje energetske projekte u vezi sa ugljem Kina podržava na Zapadnom Balkanu?

Vang: Sa početkom kineskog projekta „Pojas i put“ zemlje Zapadnog Balkana suočile su se sa rastom broja projekata u kojima kineska država i kineske banke podržavaju projekte izgradnje termoelektrana na ugalj širom regiona. Reč je nekoliko projekata na Zapadnom Balkanu, pre svega u Bosni i Hercegovini, u entitetu Republika Srpska, takođe u Srbiji, ali i u Crnoj Gori.

RSE: Prema vašim istraživanjima koji projekti koje podržava Kina nanose najviše štete životnoj sredini i lokalnoj zajednici?

Vang: Gotovo svi projekti koje se tiču proizvodnje energije iz uglja, a koje se sprovodi uz podršku Kine. Kostolac B3, na istoku Srbije, koji je u izgradnji a pod pitanjima koji pokreću lokalne zajednice. Takođe i Kostolac B2. Ugljevik 3, takođe, kao projekat prvo je najavljen u kineskim medijima i bez znanja građana u (bh enittetu) Republici Srpskoj. Ovaj projekat se sam nalazi na mestu gde je pitanje zagađena životne sredine istorijsko.

Problemi su zaista na više nivoa. Međunarodne finansije institucije uključujući i više izvoznih agencija različitih zemalja, javno su usvojile obavezu da neće finansirati elektrane na ugalj. Pre nekoliko godina u regionu Zapadnog Balkana, primetili smo da ove međunarodne organizacije napuštaju region.

Zatim je na scenu došla Kina koja je bila spremna da podrži takve projekte u trenutku kada su među zapadnim zemljama ekologija i klimatske promene postale deo zvanične agende. Pošto Zemlje Zapadnog Balkana nisu imale politiku niti pravila koji sprečavaju korišćenje energije koje se zasniva na uglju, zapravo su postale lak plen za Kinu. Postoji zaista čitava serija problema sa kineskim investicijama na Zapadnom Balkanu.

Neki od tih problema tiču se sa dobijanjem dozvola koje garantuju da neće biti štete po životnu sredinu. Na primer procena štetnosti po okolinu za projekat Kostolac 3 nije uključila planiranu izgradnju rudnika na ugalj. Uz to, i sam tender odnosno javno nadmetanje nije uopšte uzimalo u obzir uticaj na životnu sredinu. Gledajući druge projekte u regionu primetili smo vrlo problematičan proces izdavanja dozvola.

Sam proces je podeljen tako da se zaobiđu aspekti zaštite životne sredine, i na taj način, ne poštuju obaveze i preporuke Evropske unije ali ni lokalnih zakona. Ako pogledamo konkretne tehnologije na primeru elektrane Kostalac B3, postoji mnogo podataka i istraživanja koja pokazuju da taj projekat ne poštuje regulativu koja se tiče zaštite životne sredine. Postoji mnogo dokumentovanih podataka o aero zagađenju koje je posledica tog projekta. Spektar neregularnosti u tom projektu zaista je širok, da ne pominjemo direktan uticaj i brigu lokalnog stanovništva.

Comments

Komentariši

Loading…

0

What do you think?

Posuški Inter nadigrao Sarajevo / Bljesak.info

BOLESNO! DARKO I BARBARA POZIRALI KAO MESARI SA PROTEZOM ZA NOGU: Povezali ih sa klanom BELIVUKA, prijete im BELIVUKOVI DRUGARI!