Redakcija
Jedan od poslednjih intervjua Marina je dala za Srpski telegraf, a u ispovesti je pričala da oseća da joj se bliži kraj, te da će uskoro da ode u zagrljaj svom Miši, pokojnom sinu Milošu Raduloviću.
Autorka najboljih tekstova domaćih pesma Marina Tucaković, čiju smrt mnogi doživljavaju kao kraj jedne epohe kad je muzička scena u pitanju, preminula je u nedelju u 67. godini života u KBC “Dragiša Mišović” posle teške i duge borbe s karcinomom dojke, a koji je u međuvremenu metastazirao na mozak, pluća i kosti. Međutim, pred kraj života je nije zaobišao ni koronavirus, koji je bio koban po nju.
Jedan od poslednjih intervjua Marina je dala za Srpski telegraf, a u ispovesti je pričala da oseća da joj se bliži kraj, te da će uskoro da ode u zagrljaj svom Miši, pokojnom sinu Milošu Raduloviću, koji je tragično preminuo pre 13 godina i od čije smrti se nikada nije oporavila.
S druge strane, istakla je da jedino za čime žali jeste što se rastaje od drugog sina Milana. Tucakovićeva je ispričala da je, uprkos borbi s teškom bolešću, zbog Laće i supruga Aleksandra Radulovića Fute duhom živela kao da je zdrava, te da im je dala dobar primer kako i oni posle njenog odlaska treba da nastave dalje.
– Stanje mi nije ni dobro ni loše jer se menja iz dana u dan. Trudim se da živim kao da sam zdrava, ne volim pravila i često ih kršim. Nisam se ničega odricala. Volim da putujem, ponekad popijem čašicu alkohola, a umem i da zapalim s vremena na vreme. Onda sam odjednom osetila da me napušta snaga. Futi sam govorila: “Idem ja polako kod mog sina Miše! Mirna sam jer Laća može dalje bez mene. Jak je on.” Milan je mnogo brinuo o meni, na trenutke mi je bilo mnogo žao kad vidim da se sekira, a ne mogu ništa da promenim. Futa je non-stop sa mnom, retko da smo bilo šta radili odvojeno. Nisam ni u jednom momentu očajavala. I kad je bilo najgore, umela sam da kažem sebi: “Dobro je, Marina, živa si i sve je u redu” – ispričala je tada Tucakovićeva, kojoj je poslednja želja i bila da bude sahranjena pored pokojnog sina Miloša, koji je sahranjen na Novom groblju u Beogradu, a kog je zatekla u sobi bez svesti kada je iznenada preminuo 2008.
Bez obzira na to što je morala da se pazi koronavirusa, to Marinu nije sprečilo da putuje, pa je sa Futom i sinom Laćom često odlazila u banje i na planine pošto na dalje destinacije nije mogla jer se zamarala.
– Putovanja su moja strast. Otkako vlada epidemija koronavirusa retko sam van kuće. Moram da se pazim, ali ne mogu da odolim, a da za vikend ne odem bar do neke planine ili banje. Prija mi svež vazduh, druženje i smeh, pa kad klonem duhom, uvek su tu dragi ljudi da me povuku naviše – pričala je Marina.
Marinin sin Laća najavio je da će, da bi ispoštovali prijatelje, saradnike i poštovaoce dela njegove majke komemoracija biti održana nakon 40 dana žalosti, a tačan datum i mesto događaja biće naknadno saopšteni pod okriljem uprave grada. Sahrana je odložena dok njen suprug ne preleži koronu.
republika.rs
