Na pitanje da li ste srećni, relativno je lako dati odgovor.
Međutim, mnogo teže je definisati šta je to sreća, te su, zbog toga, prisutna brojna određenja ovog fenomena. U nekima od definicija pravi se razlika između kratkoročne sreće, npr. izazvane uzimanjem opijata, i dugoročne sreće, koja zavisi od naše sposobnosti da živimo u skladu sa našim autentičnim selfom (ja), koji žudi za unapređenjem i razvojem.
U modernom društvu sreća se često povezuje sa ostvarivanjem prihoda i zadovoljenjem hedonističkih potreba. Međutim, istraživanja su pokazala da su ljudi podložni brzoj adaptaciji na dobre životne okolnosti, pa je ova vrsta zadovoljstva, izgleda, kratkoročna.
Neki autori tvrde da naša sreća zavisi 50 odsto od genetske predispozicija, samo 20 odsto od životnih okolnosti i 30 odsto od namjernih aktivnosti koje su pod našom kontrolom. Često se, kada se govori o sreći, spominje tok (flow) kroz iskustvo, koji podrazumijeva psihički i fizički aktivitet. Tok je stanje kada smo potpuno obuzeti onim što radimo; čitavo naše biće je uključeno, a svoje vještine maksimalno koristimo.
Ovo stanje se može postići kroz obavljanje različitih aktivnosti, kao što su hobi, sport, izrada domaćih zadataka, ali i poslovnih obaveza.
Svjesni smo dobrobiti aktivnosti u koje ulažemo više energije, nasuprot pasivnih kratkoročnih aktivnosti. Međutim, tokom “tipične” sedmice, značajno je veća prisutnost pasivnih aktivnosti. Pasivne aktivnosti ne zahtijevaju veliki napor i u momentu su ugodne, dok se aktivnosti toka, koje zahtijevaju više aktiviteta, ponekad čine prezahtjevnim, te je teško donijeti odluku da ih započnemo, pa ih tako i učestalije izbjegavamo. Ovo ne znači nužno da su aktivnosti u kojima smo pasivni nužno loše za nas; neke, poput kvalitetnog sna, neophodne su da bi se naše tijelo regenerisalo za nove izazove. Problem nastaje kada nam takve aktivnosti postaju svakodnevica. U tom slučaju dolazi do stagnacije, rutina nam postaje sigurna zona, a razvoj nedostižan.
Sreća koja je dobijena iz nekog sekundarnog izvora ne traje dugo i nema onu istinsku dubinu sreće. Zato treba da shvatimo da sreća nije negdje u budućnosti i ne zavisi od spoljnih faktora, npr. konzumerizma, kupovine i posjedovanja materijalnih dobara. Sreću njegujemo svakodnevno, kroz druženje sa prijateljima, bliskost i dijeljenje sa porodicom, šetnju pored jezera, sportske aktivnosti u kojima uživamo, čitanje o onom što nas istinski zanima, itd. Možete nastaviti da razmišljate u ovom kontekstu, šta je to što vas čini srećnim u ovom momentu, jer sreća je stanje vašeg uma u sadašnjem trenutku.
Te kako poznati pjesnik Duško Radović kaže: “Ima jedna mudrost stara: i za sreću treba dara, srećan čovek sreću stvara!”
Ostale tekstove iz psihologije, koji su nastali u saradnji Labaratorije za eksperimentalnu psihologiju i Nezavisnih novina, možete naći na sajtu Laboratorije.