Predsjednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, Sonja Biserko je rekla kako je potvrda prvostepene presude Ratku Mladiću veoma važna i za žrtve i uopšte za zaokruživanje te priče o ratu u Bosni i Hercegovini.
Navodi da je jasno da je u presudi nedostaju neki elementi, a to je vezivanje Ratka Mladića za Beograd.
„On je suštinski pripadao vojsci Jugoslavije, odatle je došao kao komandant Vojske Republike Srpske. Sve vreme je ta vojska bila povezana sa Beogradom. Drugo, taj genocid u Bosni nije bio moguć bez logistike države, a ta država je Srbija. Kako objasniti te silne autobuse koji su se odjednom našli u Srebrenici i odvozili prema Tuzli i ne znam ni ja kuda. Ta kopča nedostaje. Mislim da je izostalo, nepravedno, referisanje na druge opštine gde je počinjen genocid, posebno u Prijedoru“, kazala je Biserko za BUKU.
Presuda je izuzetno bitna i za BiH i za Srbiju, a ova istaknuta aktivistkinja za ljudska prava misli da je na ovaj način zaokružena uloga Srbije tokom rata u BiH. Dodaje da će se Srbija morati suočiti sa svojom ulogom tokom rata 1992.-1995.
„To neće otići, ne prolazi to da se okrenemo budućnosti, a da nismo razrešili zašto se to desilo, zašto se Jugoslavija tako brutalno raspala i zašto se desila Srebrenica. Nije ona preko noći urađena. To je bio jedan proces koji je kulminirao sa Srebrenicom, proces je počeo već 1992. u ovim opštinama koje nisu ušle u to.“
Dodaje da reakcije zvanične Srbije nisu toliko radikalne, ali da je glavna televizija uz tabloide nastavila retoriku stereotipnih poruka o antisrpskom sudu.
„Međutim, rekla bih da je neminovnost suočavanje s tim. Na neki način otvaranje pitanja unutar same Srbije je nešto što prosto Srbiji predstoji s obzirom da ovo što sada možemo videti i naslutiti da međunarodna zapadna zajednica ipak kreće u završavanje tog nezavršenog posla na Balkanu, bar su takve najave. S tim što će verovatno najpre zatvoriti BiH i Kosovo članstvom u NATO-u i drugim merama. I da će sve više vršiti pritisak na samu Srbiju kroz podizanje civilnog društva, medija, to je sada nešto u najavi, jer je to zapostavljeno u poslednjih 10 godina. To suočavanje mora početi sa državom. Jer, bez države to nije moguće početi“, zaključila je Biserko.