Na sceni raskorak između normi i prakse protiv korupcije na Balkanu

Bez jedne poštene i transparentne političke elite na sistemskom nivou je vrlo teško boriti se protiv svih oblika korupcije, ističe u razgovoru za RSE Uglješa Zvekić, savjetnik u međunarodnoj organizaciji Globalna inicijativa za borbu protiv transnacionalnog kriminala.

Oni su nedavno objavili izvještaj koji se bavi analizom ispunjavanja obaveza zemalja Zapadnog Balkana, preuzetih na Londonskom samitu u okviru Berlinskog procesa 2018. godine, u kojem su se vlade ovih zemalja obavezale da će ojačati borbu protiv korupcije.

RSE: Koliko su obećanja vlada Zapadnog Balkana ispunjena u posljednje tri godine?

Zvekić: Zemlje Zapadnog Balkana u više navrata davale su obećanja o borbi protiv korupcije. Berlinski proces je samo jedan od foruma na kojem su ta obećanja data, ali pre svega u procesu pristupanja Evropskoj uniji, u procesu primene konvencije Ujedinjenih nacija protiv korupcije, Saveta Evrope, tzv. grupe Greco.

Obećanja data na berlinskom procesu zapravo su konsolidovana obećanja iz svih ostalih, navedenih foruma.

Ta obećanja su se uglavnom odnosila na nekoliko važnih oblasti koje su dosta podložne korupciji, vezane pre svega za javnu administraciju i upravljanje javnom imovinom, a to su javne nabavke, proces privatizacije, zaštita uzbunjivača, sloboda medija i jačanje rada raznih državnih organa kontrole nad procesima korupcije, koje uključuju i razne vrste agencije protiv korupcije, tužilaštva, policije, sudove.

Mogli bismo reći da je to dosta uređen sistem obećanja koja su tadašnje vlade zemalja Zapadnog Balkana dale u borbi protiv korupcije na nacionalnom nivou, a takođe u okviru regionalne saradnje i šire međunarodne saradnje sa evropskim institucijama i institucijama Ujedinjenih nacija.

Skoro sve zemlje imaju dosta dobro razvijenu normativnu infrastrukturu – razne zakone iz ove oblasti, uključujući tu i razne antikorupcijske strategije, planove, akcije itd., ali tu normativnu infrastrukturu čine i institucije koje su te zemlje uspostavile ne bi li se te institucije bavile prevencijom i borbom protiv korupcije.

Reč je pre svega o antikorupcijskim agencijama. Mnoge zemlje su uvele tzv. specijalne jedinice unutar ministarstva unutrašnjih poslova, policije, specijalna tužilaštva za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, a neke čak i specijalizovane sudove koji se bave tim predmetima.

Najveći problem Balkana je ogroman raskorak između nivoa razvijenosti normativne infrastrukture i primene te normativne infrastrukture u praksi.

RSE: U okviru ovog izvještaja nalazi se i drugi izvještaj – političke ekonomije i organizovane korupcije, u kojem se navodi da je rezultat svih ovih mjera u zemljama Zapadnog Balkana organizovana korupcija. O čemu se zapravo radi?

Zvekić: U našem regionu postoji nešto što ja nazivam narodskim jezikom “korupcija iz navike”. Profesionalnije rečeno – konvencionalna korupcija, a to su razne vrste davanja mita, podmićivanja, nepotizam prilikom zapošljavanja u javnim ali i privatnim sektorima, problemi u školstvu, problemi u zdravstvu.

To je korupcija na koju su se, nažalost, naši građani navikli i oko toga se, osim onog ko je direktno pogođen, niko više mnogo ni ne uzbuđuje.

Nažalost, ona je našla neku kulturnu potku u narodu, koja ima svoje istorijske, političke korene, dosta je tolerisana, a određenim strukturama, političkim, ekonomskim i kriminalnim odgovara da takva vrsta jedne tolerantne korupcije postoji. S njom možemo na neki način da se nosimo, bez nekih naročito velikih društvenih posledica.

Pandan i daleko ozbiljnija korupcija je organizovana korupcija, koja predstavlja jedan od načina korišćenja raznih oblika korupcionih radnji od organizovanih interesnih grupa.

Te organizovane grupe mogu biti kriminalne. Organizovana kriminalna grupa se vrlo često koristi korupcijom, mnogo češće nego nekim drugim metodama, ne bi li svoj nelegalno ostvareni profit plasirala u državni i društveni ekonomski i politički sistem, ali to ne mora da bude samo kriminalno organizovana grupa. To mogu da budu potpuno legalne grupe, kao što su, na primer, političke partije, razna udruženja, sportski klubovi itd.

Svi oni koriste korupciju kao način da dođu do ostvarenja nelegalnog profita u okviru sistema održavanja na vlasti ili političkog prikrivanja i pokrivanja određenih nelegalnih aktivnosti kojima se ove grupe bave.

Organizovana korupcija nije samo fenomen Balkana. Ima je i u drugim delovima sveta, ali ovde je jako raširena i praktično je jako dobro legla na onu korupciju iz navike. Ona predstavlja taj jedan vrlo specifičan spoj – spoj političkog, biznis i kriminalnog establišmenta na Balkanu.

Vrlo važno je podvući da obećanja koja su data u okviru Berlinskog procesa zapravo se ne bave tim oblicima organizovane korupcije, kao što se i instrumenti na međunarodnom nivou nedovoljno bave takvim oblicima organizovane korupcije, jer se one dotiču same srži postojanja te sprege između biznisa, politike i kriminalnih grupa u svetu.

Ne samo na Balkanu. I to je manjak međunarodnog pristupa transnacionalnoj organizovanoj korupciji, kao što je to i manjak koji postoji na našem području.

RSE: U čemu se ogleda organizovana korupcija?

Zvekić: Ona predstavlja jedan deo sistema kupovine poverenja u postojećem establišmentu.

U javnim nabavkama imate primere da se izbegavaju razni propisi oko javnih nabavki, da se poslovi uglavnom daju unapred, ispod tepiha, što bismo rekli. Imate pojavu da skoro u svim zemljama Balkana, kada imate javne nabavke, broj preduzeća ili organizacija koje učestvuju u javnim nabavkama jako je mali, praktično ne postoji konkurencija.

To već govori o tome da to nije pravi državno-tržišni instrument dodele prava na korištenje državnih sredstava, već da iza toga postoji čitava jedna mreža organizovanih interesa. To zapravo čini ovaj deo organizovane korupcije.

Malo niži primer toga je lokalna vlast gde političke stranke koje osvoje lokalnu vlast daju prednost prilikom zapošljavanja u raznim državnim ustanovama, školstvu itd, ljudima koji su slične političke pripadnosti.

To je taj tzv. političko-ekonomski nepotizam, koji je jako raširen i koji predstavlja deo sistema održavanja i osvajanja vlasti na lokalnom, a nekada i na nacionalnom nivou.

Dakle, to su ta dva primera malo višeg nivoa organizovane korupcije, u vezi javnih nabavki, i nešto nižeg, ali vrlo prisutnog i opasnog nivoa političko-ekonomske korupcije kroz nepotizam.

RSE: U izvještaju Transparensi Internešnela i drugih međunarodnih organizacija koje se bave istraživanjem kriminala i korupcije, navodi se da su zemlje Zapadnog Balkana, posebno BiH, takoreći zarobljene zemlje u kriminalu i korupciji. Koje su preporuke, kako tu kulturu kriminala i korupcije transformisati u neku klimu integriteta i povjerenja u zakone koji su jednaki za sve?

Zvekić: Da, razna merenja transparentnosti pokazuju, nažalost, da su u Evropi zemlje našeg područja na dosta niskim granama oko korupcije, što je zasnovano na percepcijama korupcije koje ne odgovaraju sasvim stvarnosti, ali pokazuju dosta jasne tendencije.

Vrlo je teško boriti se protiv ovih raznih stepena i vrsta korupcije, od korupcije po navici do organizovane korupcije i naravno, tu je vrlo lako reći da je potrebna politička volja. To jeste jedan od osnovnih uslova – da politička elita bude poštena. Bez jedne poštene i transparentne političke elite na sistemskom nivou je vrlo teško boriti se protiv ovih oblika korupcije.

Međutim, ima jedna druga stvar na koju treba skrenuti pažnju. Ukoliko želimo da se efikasno borimo protiv organizovane korupcije, moramo prvo da počnemo da se borimo protiv korupcije iz navike.

Ta borba protiv korupcije iz navike, korupcije sitnijeg i nižeg nivoa, je moguća, pre svega preko reforme javne administracije. Naravno, za to je potrebno da postoji jedan profesionalno, dobro obrazovan menadžment u javnoj administraciji, koji neće biti političkog nego stručnog karaktera.

Taj menadžment mora da insistira na prevenciji i nultoj toleranciji u okviru same javne administracije. Tu se uglavnom radi o vrlo maloj korupciji, davanje poklona, dosta niskih nivoa mita, s tim je moguće izaći na kraj bez velikih, velikih napora. Mnogo je teže kada je reč o organizovanoj korupciji.

Dozvolite mi da upotrebim jednu dosta tešku kritičku osudu inteligencije na Zapadnom Balkanu. Inteligencija na Zapadnom Balkanu, a tu pre svega mislim na profesore iz akademske zajednice, iz školstva, umetnike, pisce itd, itd, uglavnom ćuti kad je reč o korupciji. Ona se nekako povukla, njen kritički glas protiv korupcije se ne čuje.

Vrlo je redak, i to su neki pojedinci koji s vremena na vreme nešto napišu ili se jave, ali nema jedne sistematske intelektualne mobilizacije protiv korupcije. Jer zapravo, borba protiv korupcije jeste politička, jeste ekonomska, ali je pre svega etička ili moralna borba. Tu je inteligencija na Balkanu potpuno zatajila. I moj apel je da inteligencija na našem području mora biti daleko aktivnija, mora da podigne svoj glas, mora da se mobilizuje protiv takve korupcije o kojoj pričamo.

RSE: Kakvo je stanje u Bosni i Hercegovini? Vidjeli smo tokom pandemije kako na najgori mogući način funkcioniše organizovana korupcija.

Zvekić: Bosna i Hercegovina je jedna ustavno, politički, teritorijalno vrlo složena državna organizacija. Vi imate praktično u svakoj od lokalnih jurisdikcija po jednu od agencija koja se bori protiv korupcije. U Bosni i Hercegovini kao osnovni problem javlja se problem koordinacije između svih tih raznih infrastrukturalnih tvorevina koje postoje, i to je vrlo teško.

Nažalost, moram reći da Bosna i Hercegovina ne stoji dobro, ni na međunarodnom nivou, šire posmatrano, pa čak i u okviru Zapadnog Balkana. Bosni i Hercegovini možda najviše nedostaje onog što sam ja nazvao normativnom infrastrukturom.

Ona još nije uspela ni da razvije neke osnovne pretpostavke koje bi dale šanse za efikasniju borbu protiv korupcije, uključujući recimo i to da su sada pregovori oko novog zakona o javnim nabavkama itd. , a to su neke osnove da bi se bilo šta uradilo.

Međutim, da se vratim na ono što sam govorio – svi imamo šanse, i samo mi možemo te šanse da stvorimo. Niko drugi nam neće te šanse stvoriti. Ne smemo očekivati da će nam Evropska unija ili neko spolja stvoriti šanse da se mi oslobodimo ovog našeg tereta i ovog niza primera koje ste Vi sami naveli.

To je moguće uraditi. Za to treba puno kuraži, puno jednog građanskog angažmana, koji takođe ne može da bude ispreseckan raznim administrativnim podelama koje postoje, ne samo u Bosni i Hercegovini, nego i ostalim zemljama na Balkanu, ali posebno u BiH.

Mislim da nažalost u Bosni i Hercegovini postoje neki džepovi u kojima je ta korupcija malo više izražena nego u drugim delovima Bosne i Hercegovine.

Znači, ni Bosna i Hercegovina nema isti nivo korupcije, i ona je tu dosta rasparčana, što pokazuje da su potrebni daleko, daleko veći napori ka jednoj koordinaciji, jednom uniformnijem, harmonizovanijem pristupu borbi protiv korupcije u svim administrativnim podelama koje postoje u Bosni i Hercegovini.